Појам „непорочни“ (грч. άμωμοι) пре свега се односи на 17. катизму, тј. 118. псалам, који почиње речима: Блажени су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем. Према мишљењу из Типика, 17. катизма би требало да се чује на недељу током великог дела године. Али, у стварности је слушамо на службама само неколико пута, на пример, на јутрењу Велике суботе, када се савршава крсни ход са плаштаницом (чин погребења), на богослужењу за упокојене и неким другим службама. Будући да су непорочни практично изашли из употребе, назив непорочни односи се на тропаре који би требало да се поју после њих, „тропари после непорочних“. То су васкрсни тропари препознатљиви по припеву из 118. псалма: Благословен јеси Господи, научи мја оправданијем Твојим (Благословен јеси Господе, научи ме наредбама Твојим – Пс. 118, 12). Први од тих тропара почиње речима Ангелскиј собор удивисја (Анђеоски сабор се задиви). Тропара има укупно четири, затим се пева Слава, тропар у част Свете Тројице, И ниње, тропар у част Пресвете Богородице. Певање се завршава трократним Алилуја и Слава Теби Боже.
Тропари „Анђеоски сабор“ припадају недељној служби – певају се после полијелеја. За то време врши се кађење целог храма. Њихово појање на недељу укида се само у случају ако се укида уопште сва недељна служба (у случају Господњег празника, на Недељу Пасхе и Антипасхе [Томину недељу]). Ти тропари се никада не певају радним данима, суботом се чују свега два пута у години – на Лазареву и Велику суботу.