Из поука старца Емилијана симонопетријског
Многи, не познајући црквену антропологију, замишљају хришћане као да нису људи, па зато од њих очекују да буду без греха, без слабости, без падова; желе да буду нерањиви. Световни човек може да учини безброј грехова и на то нико не обраћа никакву пажњу. Али када монах или свештеник учини један грех, то ће одмах бити разглашено. То је, наравно, последица злобе коју носе у себи, као и њихове изопачене настројености према Цркви, али и њиховог незнања, јер се никада нису подвизавали, никада се нису духовно борили, никада нису спознали шта значи милост Божја, никада се нису суочили са својим страстима и својим грехом. Живе у једном измаштаном свету и мисле да хришћани нису људи као што су и они.