Педесетница (грч. Πεντηκοστή), Света Тројица, Тројице, Духови, Силазак Светог Духа на Апостоле; један од највећих хришћанских празника од апостолских времена, рођендан Цркве. На дан Педесетнице врши се спомен силаска Светога Духа на апостоле у виду пламених језика (Дап. 2, 1–4). Тај догађај се десио у 50. дан после Пасхе, због чега празник свагда пада у недељу.
Празник Педесетнице су установили Свети Апостоли. Они су га прослављали сваке године (1. Кор. 16, 8; Дап. 20, 16). У Апостолским установама се каже: „Кроз десет дана после Вазнесења бива педесети дан од првог дана Господњег (Пасхе), тај дан нека буде велики празник. Јер је трећег часа тога дана Господ Исус послао дар Светога Духа“ (књ. 5, гл. 20).
Педесетница је била један од три највећа празника старозаветне Цркве. Она је посвећена даровању синајског законодавства. Хришћанска Педесетница је, као и хришћанска Пасха, заменила истоимени јудејски празник.
Према речима црквених песама, празник Педесетнице је празник „попразнични“ и „коначни“ (сједални после 1. катизме). То је завршна етапа, завршетак свих великих празника – од Благовести Пресветој Богородици до Пасхе и Вазнесења. То је славни крај дугог и тегобног дела спасења света које је савршио Богочовек, дан рођења хришћанске Цркве у оквиру које се врши спасење људи благодаћу Светога Духа.
Богослужбене песме говоре о томе да је на ученике Христове Свети Дух извршио ванредно благодатно дејство. Они су се у потпуности променили, постали су као други људи, осетили су у себи необичну љубав према Богу и према људима, осетили су силу и срчаност да све, све до сопственог живота, дају за славу Бога и спасење људи. Химнографи казују и о преображавајућем деловању Светога Духа на све верне.
Тај празник називамо Тројице, зато што се на дан Педесетнице јавно открила тајна о Тројичном Богу. И премда тога назива нема ни у Типику, ни у Цветном Триоду, тројично богословље је једна од основних тема богослужбених текстова Педесетнице.
На службама тога дана се, први пут после Велике суботе, више пута поје и молитва Светоме Духу: „Царе Небески“. Према свом пореклу она је такође стихира Педесетнице. У химнографији празника много је сведочанстава о божанству Светога Духа, о Његовој једнакости са другим Лицима Свете Тројице.
У богослужбеним песмама празника (у кондаку и другим) присутна је и тема сједињења свих народа кроз истинску веру деловањем Светога Духа.
Свеноћно бденије се савршава као и на све из групе од дванаест Господњих празника. На Божанственој Литургији Светог Јована Златоустог поју се празнични антифони. Наместо „Свети Боже“ – „Ви, који се у Христа крстисте“. То је подсећање на древну традицију крштавања оглашених.
Главна специфичност празника Педесетнице је велико вечерње са читањем три коленопреклоне молитве. Оно почиње одмах после Литургије, да би народ, не разилазећи се кућама, слушао те молитве у трезвеном и благочестивом расположењу. На тој вечерњу поје се велики прокимен: „Ко је Бог велики, као Бог наш“.
На дан Педесетнице се, по обичају, украшавају храмови и куће зеленилом (гранама дрвећа) и цвећем. Тај обичај потиче од старозаветне Педесетнице (видети: Лев. 23, 10–17; Бр. 28, 26). Тако је, по свој прилици, била украшена и Сионска соба када је Дух Свети сишао на апостоле. Зеленило и цвеће вечно обнављајуће природе символизују тајанствено обновљење наших душа благодаћу Светога Духа. Та украшавања подсећају такође на ону свештену дубраву где је патријарх Аврам удостојен да прими Триједног Бога у виду странца (видети: Пост. 18).
Педесетницом се назива и период Црквене године од Васкса до празника Педесетнице, који је структурисан преко Васкрса и два велика празника – Вазнесења и Педесетнице (и Преполовљења и Оданије Пасхе) и посебних недељних спомена: Недеље Антипасхе, Недеље о мироносицама, Недеље о раслабљеном, Недеље о Самарјанки, Недеље о слепом, Недеље Светих Отаца, уз додатак Недеље свих Светих (недеља после Педесетнице). Богослужење овог периода обухваћено је химнама из Цветног Триода (Пентикостара).