Гостујући у емисији „Под лупом“, која је у програму Радио-Беседе Епархије бачке емитована у суботу, 29. новембра 2025. године, катихета Бранислав Илић, уредник портала „Кинонија“ Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, је говорио о лику и делу блаженопочившег епископа јегарског Јеронима (Мочевића), а поводом девете годишњице његовог блаженог престављења.
„Један од угодника Божјих из рода нашега је записао, да је наш овоземаљски живот саображен са путовањем на којем се сусрећемо са многобројним људима, а да сваки од тих сусрета оставља траг у нашем бићу. Један од сусрета који је оставио велики утисак у мом срцу, био је сусрет са блаженопочившим епископом јегарским Јеронимом. Одисеј Елитис пева: „Човек је само један бљесак; ако си га угледао, угледао си га”, а ми који смо стигли да видимо бљесак личности Јеронима архијереја, обогаћени смо и благословени“, рекао је катихета Бранислав Илић и у наставку се присетио првог сусрета са блаженопочившим епископом јегарским Јеронимом, између осталог, рекавши: „Сећам се нашег првог сусрета у порти Светоархангелске обитељи у Ковиљу, а сећам се и раширених руку владике Јеронима и још ширег срца којим је са својственом му спонтаношћу грлио свакога човека. Сваки сусрет са њим, а нажалост било их је свега неколико, почињао је и завршавао се нашим разговором о богослужењу, богослужбеном поретку и благољепију. Нисам упознао човека који је боље познавао типик и његов историјски развој. Име Јеронима ковиљца остаће златним словима записано у историји Светоархангелске обитељи, јер је његовом заслугом устројен типик и богослужбено благољепије по коме је манастир у Ковиљу постао јединствен“.
Стални стручни саговорник у седмичној информативној емисији Радио-Беседе Епархије бачке је у оквиру разговора говорио и о великом доприносу који је владика Јероним дао мисији наше свете Цркве. Према речима катихете Бранислава, „владика Јероним је био мисионар речју и делом. Центар његове мисионарске делатности било је указивање на заједницу са Господом која се остварује нашим учешћем у свештеном богослужењу. Његове беседе које је произносио са храмовних амвона биле су надахнуте црквеним песништвом, а неретко и сведочанствима о црквеним химнографима који су у славу Божју и част светитељâ саставили молитвене химне које се вековима у нашим храмовима произносе и поју. Својим монашким етосом научио нас је да ходимо уским путем који води у живот, а својим животом, који је био непрестано служење и богослужење, усмерио нас је да увек корачамо ритмом богослужења јер је свештено богослужење најбоља катихеза“.