Данашње јеванђелско читање, са самог почетка Јеванђеља по Матеју (Мт. 1, 1–25), открива и осветљава саму срж тајне Рођења Христовог. Рођење Христово није тек један тренутак у историјском току; оно је врхунско обећање Бога човеку. Својим Оваплоћењем, Бог долази да се настани међу нама и да нас избави од окова који притискају и оптерећују само наше постојање.
Родослов који наводи јеванђелист, од Авраама до Јосифа и Марије, открива да спасење није тренутан нити изолован догађај; оно је плод дугог историјског пута — историје народа Божјег — у којој се божанска обећања испуњавају вером и трпљењем.
Име „Емануил“ — „Са нама је Бог“ — није случајно. Оно открива најдубљи смисао Оваплоћења: Бог је делатно присутан у свакој горчини, у сваком страху и у свакој сумњи. Он не бира да се јави у слави и сили које би изазвале страх и трепет, него у крхкости и смирењу једног детета.
Његова свемоћ не бива умањена; она се добровољно ограничава, како би се Бог приближио човеку у његовој свакодневици и са њим поделио његове бриге и агоније.
Бог се „понизио“(кеноза), како пише апостол Павле (Фил. 2, 6–8), и та божанска „кеноза“, која се открива кроз Рођење Христово, представља једну од најпотреснијих и најдубљих истина наше вере.
Вечни улази у време и простор, дели нашу сиромаштину и наше слабости и постаје сапутник у сваком тренутку нашег живота, са љубављу и нежношћу.
Овим смиреним силаском Бог нас поучава да се истинска сила не показује наметањем и страхом, већ даривањем, жртвом и једноставношћу срца (чистом намером).
Кеноза није губитак; она је најузвишенији израз божанске љубави, која постаје приступачна, блиска и лична, дарујући наду и светлост људском постојању.
Данас, када се људи често осећају усамљено или немоћно пред тешкоћама живота, Јеванђеље нас подсећа да љубав Божја нема граница и да се Његово спасење дарује сваком човеку, без икакве разлике.
Рођење Христово јесте радосна вест да Бог не остаје далеко, већ постаје „Емануил“ — Бог који пребива са нама.
Сачувајмо ову истину дубоко у срцима својим и трудимо се да живимо у вери, нади и љубави, препознајући у сваком тренутку да је наш Оваплоћени Бог, Христос, увек присутан — као сапутник и Спаситељ.
*Из литургијске беседе Митрополита солунског Филотеја на јеванђелско зачало о Родослову Господа нашег Исуса Христа (Мт. 1, 1–25).