Агапе (грч. ἀγάπη – љубав, посебно новозаветна, „хришћанска љубав“), гозба љубави, заједнички братски оброк првих хришћана (1 Кор. 11, 20–34) који се практиковао као увод у слављење Евхаристије, у спомен и по угледу на Христову последњу пасхалну вечеру на којој је Господ установио свету Тајну Евхаристије.
Агапе и света Евхаристија су одржаване у вечерњим часовима, а њиховим нестанком, у IV веку, света Евхаристија је пренета на јутро или подне. У IV веку сабори у Картагини и Лаодикији забранили су агапе у црквама због злоупотреба које су се том приликом догађале. После тога се тај обичај пренео на гробља; касније је на Западу напуштен, а на Истоку се у измењеном облику, уз утицај паганског култа, сачувао до данас као гробљански обичај. Ранохришћански писац Тертулијан описује да су агапе почињале и окончавале молитвом, људи су јели умерено, а нарочито се пазило на духовне поуке и разговоре том приликом упражњаване. Видљиви остатак агапа можемо наћи у вечерњем богослужењу, у обреду благосиљања хлебова, петохлебници. Агапом се назива и васкршња вечерња служба која се одржава у рано поподне Васкршње недеље. Верни изражавају братску љубав, размењујући целив љубави, а у част Васкрслог Христа.