Анамнеза (грч. ἀνάμνησις – сећање, успомена, спомен) – главни део канона Евхаристије у којем се подсећа на суштинске тренутке из историје спасења, почевши са Оваплоћењем, па све до Другог доласка („Сећајући се дакле…“). Појам се употребљава у Јеванђељу по Луки 22, 9 и у 1. Кор. 11, 24–25, где је реч о установи Евхаристије („Ово чините у мој спомен“). Према 1. Кор. 11, 26, Евхаристија се управо односи на објављивање смрти Господње, „све док не дође“. Анамнеза има литургијску форму („У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа“), која се употребљава два пута, подобно двоструком предложењу (πρόθεσις): 1) у чину проскомидије, кад се врши припрема дарова да би се принели као жртва (принос) Богу, као сећање на Христову смрт (Ис. 53, 7–8; Дап. 8, 32–33); 2) у чину Литургије, кад се врши освећење (претварање) дарова као „бескрвне жртве“.
Цела Литургија има анамнетички карактер. Црква има свест да се у Литургији понавља у садашњости историјска и есхатолошка стварност Христове смрти кроз спомињање жртве на крсту и изговарање речи којима је установљена Тајна Евхаристије. Анамнеза постаје освећујућа само кроз призив Светога Духа, ради претварања евхаристијских дарова, хлеба и вина, у само тело и саму крв Господа и Бога и Спаса Христа. Иначе, подсећање и актуализовање Христових речи могућно је само у Светоме Духу, Утешитељу, Духу Истине, који „ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох“ (Јн. 14, 26 и 16, 13). Анамнеза и епиклеза апсолутно су неопходне за стварно Христово присуство у Тајни Евхаристије.
Анамнеза Литургије Св. Јована Златоустог:
Ти си тако заволео свет Твој да си и Сина јединороднога дао, да сваки који верује у Њега не погине, но да има живот вечни. Он, дошавши и испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћи у којој беше предан, управо Самога Себе предаде за живот света, узевши хлеб у Своје свете и пречисте и непорочне руке, благодарив и благословив, осветив, преломив, даде Својим светим Ученицима и Апостолима рекавши:
Примите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова,
А тако исто и чашу по вечери, говорећи:
Пијте из ње сви; ово је крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова.
