Појам артос потиче из грчког језика и значи „квасни хлеб“ (грч. ἄρτος). У старој Грчкој реч артос означавала је „колач“ или „векну пшеничног хлеба“, али у данашњој употреби реч артос има литургијско значење и односи се на квасни хлеб који се користи у црквеним обредима. Артос пре свега означава квасне хлебове, просфоре, које се приносе као дарови у Светој Литургији. Оне су мале, има их пет и имају печат на горњој страни.
Поред овога, артосом се назива и већи хлеб, просфора која се спрема за Васкрс (Триод цветни, стр. 29-31). На овом хлебу је изображен знак Часног Крста или Христовог Васкрсења. Као символ вечног живота приноси се у спомен Васкрсења Господа Исуса Христа, јер је Он Хлеб „што силази са неба и даје живот свету“ (Јн. 6, 33). Освећује се на Васкрс, после заамвоне молитве на Литургији и кропи освећеном водом. Целе пасхалне седмице стоји на средини храма, обноси се сваки дан у литији око храма по завршеној Литургији и целива се заједно са иконом. У Светлу суботу после прочитане нарочите молитве, артос се ломи и раздаје верницима.
Артос се назива још и Панагија (Пресвета Богородица). О празницима, у манастирима, Панагија се после Литургије освећује у манастирској трпезарији. Овај чин ο Панагији налази се у Часослову (Часослов, стр. 78) и још неким богослужбеним књигама. По предању, настанак ове праксе везује се за апостолско доба. Наиме, Исус Христос се после васкрсења јављао апостолима и обедовао с њима, и они су после Његовог вазнесења, у време обеда, остављали Његово место празно и стављали за Њега хлеб; исто су чинили и за Пресвету Богородицу после њене смрти и успења. Артос је такође хлеб (пет малих хлебова) који се освећује у чину петохлебнице (артокласије) на великом вечерњу. Посебан вид артоса представља и славски колач.
