Евхаристијски дарови, хлеб и вино, материја која се у чину Евхаристије претвара у часно тело и крв Христову, којима се верни причешћују. У старини дарове су приносили сви чланови једне цркве на жртвеник (протезис, проскомидију), и одатле је епископ узимао оно што је потребно за вршење Eвхаристије. Касније се усталила пракса да се приносе само хлеб (просфора) и вино. Дарови су принос целе заједнице, они су и символ целе те заједнице која се кроз њих приноси на жртву. Дарови су и символ целе творевине, која се посредничким делом човека, Новог Адама, Христа, претвара у нову твар у Светој Литургији. Дарови су, пре свега, символ Христа који се у евхаристијској жртви приноси за грехе света.
Хлеб и вино, као евхаристијске дарове, употребио је Господ Исус Христос на Тајној Вечери као замену и као слику Његове саможртве очевидно због тога што је Он сам себе назвао „хлебом“ – „хлебом живота“ (Јн. 6, 35). Сам Он се родио у Витлејему – што значи „Дом хлеба“.
Хлеб и вино су символ Христових искупитељних страдања. Као што је пшеница прошла кроз воденично камење да би постала брашно, и као што је тесто прошло кроз огањ да би постало хлеб, и као што је грожђе прошло кроз пресу да би постало вино, тако је и Христос требало да прође кроз страдање како би нас својим телом и својом крвљу искупио да бисмо имали живот вечни.
Приноси који се спремају за Свету Евхаристију, с обзиром на њихову посебну намену, треба да буду најбољег квалитета. Хлеб (просфора) треба да буде чист пшенични, са квасцем, добро испечен, да није тврд, сув или буђав, неподкоружене коре, да је округлог облика, са печатом на горњој страни. Вино треба да буде од грожђа, природно, црвено, без додаваног шећера, да није кисело и да нема лош мирис.
