Гора Синај је планина на којој је Мојсије примио Закон (2 Мој 31,18; 34,29,32; 3 Мој 26,46; Нем 9,13). Библијски писци говоре ο гори Синају под разним називима: „гора“, „гора Божја“, „гора Хорив“ и „гора Божја у Хориву“. Ова планина је имала значајну улогу у духовном развоју Мојсијевом (2 Мој 3,1-12), а њен свештени карактер увећан је кад је Синај постао место божанског откривења (2 Мој 19,18,20,23; 24,16; 5 Мој 33,2; Суд 5,5; Пс 68,8). Божје присуство на њеном врху символисало је божанску заштиту (Суд 5,4-5; Пс 68,9). У својој алегорији ο два завета, Апостол Павле користи Синај да символише Стари Савез (Гал 4,24-25; Јев 12,19-21).
На ту Синајску гору, обавијену густим облацима, пред сабраним народом на падини горе, сишао је Бог окружен хиљадама Анђела (уп. 5 Мој 32,3 и Пс 38,17 са Дап 7,38,53; Јев 2,2), с муњама и громовима и моћним трубним звуцима (2 Мој 19,16; Јев 12,18). Одатле је Бог изговорио Десет заповести закона (2 Мој 20,1) и дао Мојсију, једином човеку, који је био на гори током 40 дана и ноћи (2 Мој 24,18), многе уредбе (прописе) које се односе на живот народа у заједници, устројство скиније, служење свету и жртвоприношење (2 Мој 21-31).
После овога, Мојсије је сишао са две таблице завета (31,18; 35,15-16), али кад је видео златно теле, негодовао је и разбио их (32,19); затим је исклесао две нове таблице на које је Бог прстом урезао Декалог, после другог четрдесетодневног боравка на гори (34,1-28; уп. 5 Мој 9,9; 10,4). Остале уредбе дате на Синају записане су у књигама Мојсијевим, без нарочитог поретка, с повременим историјским записима (3 Мој 7,38; 25,1; 26,46; 27,34; 4 Мој 3,1-5,14; 5,23; 29,1). На другим местима налазе се откривења и прогласи које је Бог дао Мојсију на гори. У (Гал 4,24-25) Апостол Павле упоређује Синај, „који рађа за робовање“, чија је праслика била Агара, с горњим Јерусалимом, чија је праслика била Сара. Исто тако, (Јев 12,18) пореди страшну гору Синај с дивном гором Сион.
Мада књиге Изласка (2 Мој) и Бројева (4 Мој) пружају многе детаље ο правцу путовања Израиљаца из Египта у Моав, мало наведених места са извесношћу може да се идентификује. У ствари, ο правцу лутања по Синају још и данас се дискутује. Стручњаци се најчешће опредељују за један од могућа три правца кретања: северни, централни и јужни. Следствено томе, доводи се у питање и локација горе Синај. Негде око десетак планина на Синају и у северозападној Арабији идентификује се са овом светом гором. Али научници не прихватају ниједну једногласно.
Пошто ниједну од теорија ο гори Синају не поткрепљују археолошки налази, морају се узети у обзир јеврејска и хришћанска традиција. У вези с тим можемо рећи да би гора Синај највероватније могла да буде садашња Мојсијева гора, или нека друга планина у њеној непосредној близини. Ова идентификација претпоставља да су Израиљци ишли преко полуострва јужним правцем пута, и тако ставља Синајску пустињу и њену славну гору-планину у југосредишње Синајско полуострво.
