Литургија антиохијског типа, описана у делу из IV века – Апостолским установама, позната и као Климентова Литургија, према псеудониму њеног писца. Поредак ове Литургије подсећа на источне Литургије најстаријег типа. Проскомидија се врши после великог входа, а присутна су сва чтенија – пророци, посланице и јеванђеља. Читање из Старог Завета било је праћено певањем псалама Давидових уз припевање народа. После читања Новог Завета почињу проповеди презвитера и епископа. Прокимени и алилујарији читају се са по пет стихова и припевима. У целиву мира учествује сав народ. Молитва анафоре је веома лепа, али садржи тешке и неуобичајене речи. Сви свештеници (служе тројица свештеника) читају по један њен део, јер је веома дуга. Причешће се врши под два вида одвојено. Приликом реконструкције ове Литургије, као и других древних Литургија, много тога бива по аналогији и на основу византијског предања, зато што нису сачувани стари прописи Типика.