ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XIV, 24-32)
Тако говори Господ над војскама: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се. 25. Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се. 26. То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе. 27. Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити? 28. Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме: 29. Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати. 30. И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити. 31. Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим. 32. И шта ће се одговорити посланицима народним?
Читање из књиге Постања (Пост. VIII, 21 – IX, 7)
Рече Господ Бог: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних. 22. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи. 1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. 6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека. 7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XI, 19 – XII, 6)
Син праведно рађа се у живот; а ко иде за злом, на смрт му је. 20. Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу. 21. Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се. 22. Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи. 23. Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев. 24. Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији. 25. Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен. 26. Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом. 27. Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га. 28. Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети. 29. Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром. 30. Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе. 31. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику? 1. Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд. 2. Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује. 3. Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи. 4. Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима. 5. Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара. 6. Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
ТУМАЧЕЊЕ
Ово је рука која чува све народе
Телесни простор јесу границе садржанога тела којима је тај садржај обухваћен: ваздух, на пример, обухвата, док тело бива обухваћено. Али није сав ваздух који обухвата то тело простор обухваћенога тела, него само међа тога ваздуха која додирује обухваћено тело. У сваком случају: оно што обухвата није у ономе што бива обухваћено.
Бог, дакле, будући да је невештаствен и неописив, није у простору, јер је Он сам свој простор, који све испуњава, над свиме пребива и сам све одржава. Каже се, међутим, да је Бог у простору, а оно место где се пројавно остварује Његово дејство, назива се простором Божијим. Јер Он сам проходи кроз све постојеће без икаквог мешања са оним кроз шта проходи, и свему предаје од своје енергије, према његовој способности и моћи прихватања, односно, према суштаственој и вољној чистоти свакога, јер чистије је невештаствено од вештаственог и врлинско од онога што спреже са злом. Стога се простором Божијим назива онај простор који највећма учествује у Његовој енергији и благодати. Због тога је небо Његов трон – јер на њему су анђели који творе вољу Његову и непрестано Га славослове, а то је Његов починак – а земља је подножје ногама Његовим – јер на њој је, међу људима, у телу обитавао. А ногом Божијом је, опет, другачије названо Његово свето тело. Црква се, такође, назива простором Божијим, јер смо га Њему у славу принели на дар, као нешто заветовано и посвећено, у коме творимо и молитве Њему упућене. На сличан начин се и места, где нам Његово дејство бива видно, било у плоти било без тела, називају просторима Божијим. (Св. Јован Дамаскин, Тачно изложење вере, 1, 13)
Бог је благословио Ноја и његове синове
Нема ништа бољег од мира и слоге. Зато се наш отац (епископ) не пење на трон ако није пренео мир на све вас: а када стоји у трону, не престаје да учи да је мир најважнији за све људе. Свештеници пре рукоположења читају молитву за мир свега света и за све људе јер тек тада долази благослов; а и ђакони треба да се придруже молитви за мир. Требало би да од анђела траже молитву за мир свих ствари и за наш мир… Зато се, када се отпушта заједница, каже: Мир вама, идите у миру… Речју, без тог мира не треба да ишта кажемо или било шта да урадимо … (Св. Јован Златоуст, Омилија о онима који прослављају прву Пасху)
