Православна литургика, односно њено богословље као део богословља уопште, представља научно излагање, приказивање, расветљавање и разјашњење богослужења Православне Цркве. Она то чини систематским тумачењем богослужења, богословским речима које највише одговарају и најближе су веровању и искуству Цркве. Ово је могуће постићи и научно литургички успешно остварити само помоћу православног литургичког предања. Литургичко богословље је, дакле, научно објашњење светотајинског богословског смисла и суштине богослужбеног живота у Цркви Христовој, а чини то кроз научну идентификацију са Светим предањем. Стога у Православној Цркви изузетну богословску важност има литургијско предање са својом суштинском повезаношћу за њену светост и благодатно искуство светих. Тако се ово благодатно светотајинско благо научно сачувало, чува се и научно обрађује у православној литургици.
И за литургику треба рећи, што и за богословље у целини, да је она богословље Цркве и као богословље мартирије јесте евхаристијско, доксолошко и есхатолошко, пре него што постане догматско, етичко… Литургичко богословље је искуствено, засновано на учешћу у догађају Евхаристије – Цркве, Божије заједнице између Бога и људи. Православна литургика и њено богословље као хришћанско интелектуално сазнање-богопознање и потврда аутентичности реалног благодатног живота хришћана, јесте Божији дар човеку.Научно излагање, разјашњење и осмишљавање, православна литургика врши на основу своје богате садржине – богонадахнутих, дубоких и неисцрпних богослужбених текстова. Њихов број и садржај су врло бројни и несагледиво дубоки. Богонадахнутост богослужбених текстова је откривена Духом Светим надахнутим људима, који су их пренели нама. Заправо, сам Бог се кроз ове богослужбене текстове открива и даје човеку и свету. Ово нису само обични богослужбено-молитвени текстови, чак нису само Божије речи, него су дела кроз Реч Божију.