Према речима светог Григорија Богослова, Васкрс представља Празник над празницима и славу над славама јер надмашује све празнике као што Сунце надмашује звезде. Оно није само историјски догађај, већ и есхатолошки.
Свети Јован Дамаскин у једном тропару пасхалног канона наводи: „Сишао си у преисподњу и поништио резе вечне што су држале свезане, Христе, и тродневно, као Јона из кита, из гроба си васкрсао“. У раном хришћанству икона Христовог Васкрсења се приказивала као излазак пророка Јоне из утробе кита. „Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи, тако ће бити и син човечији у срцу земље три дана и три ноћи“ (по Матеју 12, 40). Ова прича је праобраз смрти и васкрсења.
Икона Васкрсења Христова може се приказати у тематици Његовог силаска у ад. Главна тема богослужења на Велику Суботу је управо победа Христова над смрћу и подизање Адама и осталих праведника из трулежи. Свети Епифаније описује задивљујућу Адамову беседу са Христом. Адам је зачуо кораке Христа Који долази, исто као што их је чуо и у рају, после преступа и непослушности. Тада је осетио зебњу и страх, а сада радост и ликовање. Покајани Адам је ускликнуо, обраћајући се свим душама: „Господ мој са свима“, а Господ му је на то одговорио: „И са духом твојим!”
Дешавање на икони Христов силазак у Ад одвија се у утроби земље, у паклу, који је приказан као црни понор. У средишту иконе стоји Спаситељ. Иако се Његова душа одвојила од тела, Његово божанство је остало нераздељиво, према речима светог Јована Дамаскина. Због тога се Он у гробу појављује не као роб, већ као Победилац живота. Неретко се на овом типу икона могу видети разорена врата пакла која су укрштена и оборена фигура принца таме Деница. Господ је најчешће насликан у белим светлим хаљинама унутар мандорле која је украшена звездама. Беле хаљине представљају божанску светлост. У оквиру ове сцене, постоје и примери (манастир Грачаница, Дечани) где је Господ насликан у златним хаљинама или комбинацији печеног окера са асистом. У оквиру сцене Христовог силаска у ад можемо видети и да се испод Христових ногу могу видети развезане свезе, ланци, катанци, кључеви, као и персонификација смрти која је савладан и свезана у таму. Са леве и десне стране, приказују се праведници и пророци Старог завета. Свети Јован Крститељ је тај који је први најавио радост у аду. Ту су и цареви Давид и Соломон. У оквиру ове представе, дешава се и да Господ у руци држи крст као символ победе (манастир Грачаница, Дечани).
Икона Васкрсења Христова може се приказати и кроз тематику Мироносице на Гробу. Ова сцена се први пут појављује у 3. веку у цркви Дура Еуропос. Приказ подразумева изображену гробну пећину са празним гробом и повојем у њему. Иза гроба су мироносице, а на камену седе један или два анђела у белим хаљинама који показују женама где је лежало Христово тело. Једна од најлепших представа ове сцене јесте фреска из манастира Милешеве позната под називом „Бели Анђео”. Према речима Светог владике Николаја: „Гледање белог Анђела, равно је молитви”.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић, а има за циљ да упозна читалачку публику са основама иконописа и теологиом иконе.
