Велики канон Светог Андреја Критског (VI век) чита се на великом повечерју четири прва дана Великог поста (раздељен на четири дела), и на јутрењу (бденију) четвртка 5. недеље Велике Четрдесетнице. Ово је најдужи канон који је икада написан, састоји се од 250 тропара, без каснијих додатака. Реч је о једном од највеличанственијих примера наше црквене поезије. Најбоље се може описати као покајни плач који нам доводи у свет размер и дубину греха који потреса душу очајем, кајањем и надом. Св. Андреј Критски је са посебном вештином проткао велике библијске теме – Адама и Еву, рај и пакао, патријарха Ноја и потоп, Давида, обећану земљу, и најзад Христа и Цркву – исповедањем греха и покајањем. У канону је изражен лични аспект – значај библијских догађаја за живот сваког човека. После целодневног поста првих великопосних дана, смена покајних тропара и великих великих поклона који су најизразитија карактеристика овог дела великог повечерја, најбољи су начин за увођење у покајно расположење, а истовремено показују премудру педагогију Цркве у конструкцији великопосних служби.
