"ВЕРА БИВА ОД ПРОПОВЕДИ" (Рим. 10,17)

Портал при Мисионарском одељењу
Архиепископије београдско-карловачке

Четвртак треће седмице по Пасхи

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Дела Светих Апостола (Дела 8, 26–39)

У дане оне, Анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. И уставши пође. И гле, човек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што беше над свима њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим као поклоник, па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога? А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповеди му јеванђеље о Исусу. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се.

Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 6, 40–44)

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: а ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и верује у њега има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба, и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао? А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца. Заиста, заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни.

ТУМАЧЕЊЕ

Ушкопљени Етиопљанин тражи упутства од Филипа

Велика је његова посвећеност књизи; чак и када седи у својим двоколицама, он чита; такође и његова побожност – и мада не разуме шта чита, ипак чита, а после читања чак и промишља. Чита сваки текст који говори о Страдању и Васкрсењу и Даровима… Жели да се крсти… Зашто је онда Дух Божји отишао од њега? Филип је могао да буде субјект чуда које се дешава над њим. (Св. Јован Златоуст, Омилија 19 на Дела 8)

Подићи ћу га у последњи дан

Постоји васкрсење и суд… и многа су дела која се као судбина понављају, али ако има Васкрсења, онда нема судбине. И онда се износе на десетине хиљада разлога и објашњавају се. Али ја сам постиђен када хришћане поучавам о Васкрсењу, јер они који треба да уче о Васкрсењу и који нису чврсти у ставу о вери већ их свет опседа са својим светским стварима, не могу бити хришћани.

Ако нема Васкрсења, како би онда правда Божија била испуњена, јер је много злих људи који друге не виде и не слушају, а много је и оних који греше и умиру у својим (по)грешкама… Где ће они добити оно што су заслужили ако не би било Васкрсења? Нико од ових који живе неверујући у Васкрсење, али зато понаваљају свете речи – да дође Царство Твоје – није искрен… (Св. Јован Златоуст, Омилија 45 на Јн. 6, 3)

Тада гунђаху Јудејци на Њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба. Јудејци су не само са незадовољством слушали беседу Христа о хлебу живота, него су и раздражени узроптали на Христа. Гунђали су, при томе, не сви, који су Га слушали, већ вероватно само књижевници и фарисеји; ово се види из тога што Христос, одговарајући на њихово роптање, позива се на пророчанства, што није никада чинио када је поучавао народ неупућен у Писма.

И говораху: није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, Он говори: С неба сам сишао? Не знајући о натприродном зачећу и рођењу Господа, Јудејци су га сматрали за сина Јосифа и Марије и зато су се саблазнили Његовим речима. Међутим, овакво незнање о натприродном зачећу и рођењу Христа нимало није извињавало саблазан, заблуду јудејску о Њему; јер „и у пређашња времена, – каже Златоуст, много је било примера да су од незнатних родитеља бивала знаменита деца. Такви су: Давид, Амос, Мојсије… Сходно томе, и пред Христом је требало испољити страхопоштовање и дивљење, највише зато што је, имајући такве родитеље, говорио необично. Ово је јасно показивало у Њему не људску наученост и Божанску благодат. Међутим, оно чему се требало дивити, они презиру”. Људи обично са завишћу и мржњом гледају на онога који изашавши из њихове средине, пројављује необичне дарове и силе, и постаје виши од њих.

А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом. Христос не објашњава Јудејцима Своје натприродно зачеће и рођење да не би изазивао њихов подсмех. Он само указује на унутрашњи узрок њиховог роптања, а заправо њихову неспособност да разумеју дело Христово у његовој суштини. У разјашњење овога Господ им одлучно говори оно што је рекао раније. Тада је говорио да ће све што му даје Отац, доћи Њему (Јн. 6, 37–40); овде – да нико неће доћи Њему ако га не привуче Отац Небески, указујући тиме јасно својим слушаоцима, да ако му они не долазе с вером, то значи да нису изабраници Оца Небеског.

Привлачење ка Христу не поништава слободну вољу. „Отац – каже блажени Теофилакт Охридски, привлачи оне, који имају ту способност по њиховој слободној вољи… Јер као што магнет не привлачи све чему се приближи, тако се и Бог свему приближава, али привлачи само оне који су способни и пројављују некакво сродство с Њим”.

„Бог делује овде, – пише блажени Августин, – не тако, да би људи нехотице веровали, што је немогуће, већ тако, што би од нехтевших они постали хтевшим да верују”. Ово привлачење се савршава особеним благодатним дејством Божијим на људе – или непосредним, или кроз наученост у закону и пророцима.

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага