ПИШЕ: Ђакон Ненад Еркман
Дана 17. марта (у Руској Православној Цркви 30. марта) молитвено се прославља свети отац Патрик равноапостолни и просветитељ Ирске. Данас, у ери све доступних и садржајних информација на интернету, није нам у тој мери непозната личност светог Патрика; у крипти Храма Светог Саве постоји и његова фреска. Међутим, када се спомене свети Патрик прва помисао јесу секуларни фестивали широм Ирске и САД-а познати као Saint Patrick’s Day. Овакве прославе довеле су до тога да национално осећање потисне верско, а митологија потисне историју. Тако је Свети Патрик херој ирске нације, обучен у зелено, са симболом тролисне детелине и леприконима који га прате. Наравно да је овакав приступ ставио по страну предање Цркве и историју, а само кроз њих можемо да сагледамо праву личност светог Патрика и његову плодну мисионарску делатност.
Свети Патрик је живео и деловао током IV-V века. Оно што представља богатство јесу сачувана два списа из његовог пера: Исповести и Посланица Коротику. Ова два извора нам веродостојно представљају личност светог Патрика. Иако не обилују историјским информацијама, читајући њих сагледавамо душу једног скромног човека, који себе није сматрао ни ученим ни способним ни достојним, али је горео љубављу према Богу и уздао се у милост и помоћ Његову. У овим делима он описује своју несташну младост на имању својих родитеља негде у Енглеској или Шкотској, одвођење у робље у Ирску, године које је провео као слуга на имању ирског земљопоседника, али и преображај који се дешава у њему где све више осећа присуство Божје и зато се предаје усрдније посту и молитви. У тренуцима жалости јавља му се и анђео по имену Виктор који га избавља из ропства у Ирској и који ће га после много година поново позвати да се врати у Ирску, али сада као онај који ће донети светлост Јеванђеља Христова ,,деци шуме Фоклуд“ (древна шума у Ирској). И кроз све недаће које је доживео, Патрик је у свему видео Вољу Божју и управо та његова ватрена вера му је помогла да буде неустрашив онда када је подигао глас против ирског владара Коротика и робовласништва, које је било главни извор прихода и моћи у Ирској тога времена.
У VII и IX веку настају два списка која обилују садржајнијим информацијама о светом Патрику: Живот Патриков од Макутинуса (VII век) и Троделни живот Патриков (IX век). Иако ова дела садрже упитне историјске податке и већина се састоји од усменог предања, ипак нам дочаравају значај који је свети Патрик имао за ирски народ. За разлику од Исповести и Посланице где имамо скромног и мирном светог Патрика који устаје против неправде, који долази из сфере романизованих Брита, у ова два каснија списа имамо личност Патрика која је представљена типично као Келт-Ирац. Ратоборан, ватреног темперамента, чини многа чуда, пркоси краљевој власти, сукобљава се са друидима који су носиоци верског живота Ираца, путује и проповеда по целој Ирској. За ауторе ова два дела, Патрик је отелотворење древних келтских јунака из митологије старих Ираца. У личност Патрика слиле су све оне врлине, јунаштва, али и мане ирских митолошких хероја, а овакво схватање важило је и за све келтске светитеље после светог Патрика. Претворивши га у једног од својих (иако су Брити и Ирци припадници келтског народа – једни су били под римском влашћу и културним утицајем, а други су били изоловани на острву и сачували свој традиционални начин живота) ирски народ је поставио Патрика на пијадестал верског живота, одрекавши се старих богова и друида и прихвативши веру хришћанску коју је светитељ животом и делима сведочио. Са друге стране, мудрост Патрикова се огледа у том што није хтео да укине начин живота и обичаје и да измени карактер тог острвског народа. Он је увео хришћанство у свакодневни живот обичног народа не укинувши му такав живот који им је био познат кроз векове. Наравно неки обичаји који су били у потпуној супротности са хришћанством су укинути, али мноштво обичаја, закона, традиције је остало сачувано и обучено у ново хришћанско рухо. Добар пример тога је институција барда. Бард је био и познавалац закона, али и онај који је чувао и приповедао легенде и митологије древног народа Ирске. Свети Патрик је препознао значај бардова и значај чувања традиције, историје и културе једног народа, те се у школи коју је основао у Арми, поред хришћанских наука и латинског језика, изучавао и староирски језик, историја, музика, поезија и митологија острвских Келта. Могуће је да је такав Патриков приступ и ,,освојио“ ирски народ и они су видели и искусили оно што су вековима проповедали у својим причама, а што се остварило у светом Патрику и непобедивом хришћанском Богу Којег је проповедао.
Списи су нам сачували и два лепа усмена предања. Једно је катихеза светог Патрика где он двема ћеркама ирског врховног краља Лугхера, које су се звале Етне и Фиделм, у форми питања и одговора објашњава Тајну Свете Тројице и Домостроја Спасења. Како нам даље списи преносе, принцезе су после катихезе Патрикове примиле крштење са радошћу и истог тренутка су се упокојиле желећи да земаљску отаџбину замене небеском. Друго предање јесте молитва која се назива Плач јелена или Оклоп Патриков. Бивајући у смртној опасности свети Патрик се молио Христу Господу да заштити његове сапутнике и њега. Господ је услишио молитву и пред стражарима који су кренули да их убију показао их је као јелене па су тако безбедно прошли стражу и избавили се од опасности. Остао је обичај да се ова молитва изговара у свакој опасности и немоћи људској и како кажу речи те молитве, а како је сведочио свети Патрик веру хришћанску, уситину је Христос био са њим, поред њега, пред њим, у њему, испод њега, изнад њега, са десне стране и са леве стране. Живот Патриков био је живот Јеванђеља, Речи Божје Која је исписала бесмртне странице Православне вере на Смарагдном остру и која је засадила семе из ког ће израсти многи дивни светитељи и светитељке Ирског острва, са правом названог ,,Острво светих“.
Молитвама светог оца нашег Патрика равноапостолног и просветитеља Ирске, Господе елемената, помилуј нас грешне!
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.
