ПИШЕ: Лука Вешковић

‘’Јеванђеље као ријеч живота у срцу чувајући, апостолима равночасно живљење си достигао.’’
Ријечи су пете пјесме канона из службе свештеног спомена на новојављеног светитеља – Светога Пајсија, патријарха српског. У светитељској личности наведеног светитеља видимо једног мудрог човјека који је срце своје предао Господу да га води, а мудрост оставио својим наследницима и своме народу, не колебајући се ни у једном тренутку.
Када величамо светитеља ми величамо Господа који га је прославио и који је дао да и у наше вријеме осјетимо изобиље благослова његовог живота. Од Светогa Саве, првог aрхиепископа српског, до наших дана, Пећки патријарси су дали немјерљив допринос у очувању идентитета, као и у ширењу црквене заједнице у годинама бурне српске историје. Све док их молитвено спомињемо и док их у молитвеним прозбама призивамо, знамо да смо на правом путу, јер је сваки понаособ уградио бар по један камен у душу нашег народа – Пећку Патријаршију.
Угледајући се на свога претходника, патријарх Пајсије као човјек светосавске нарави водио је непрестану борбу за очување Цркве и повјерене му пастве. Иако под турским јармом, Свети Пајсије чини све да се пламен вјере, језика и писма никада не угаси. Његова дјелатна љубав присутна је свуда: Од Пећи, Грачанице, до Свете Горе, Гроба Господњег и древних светиња широм Палестине. Знао је овај свети пастир да је очинска брига за дјецу потребна, с тога нам је и оставио бројне преписе, житија и службе. Својом љубављу и мудрошћу оснажује култ светих Немањића, а нама даје подстицај да и ми још више трагамо за вјечном Истином коју можемо пронаћи само у Оваплоћеном Христу и у светима Његовим.

Изградио је блиставу културу у Срба и подарио нам своја два саслужитеља у Христу, чије мошти вјековима светост пројављују: Светог Василија Острошког са чудотворним моштима у манастиру Острогу и Преподобног Стефана Пиперског са моштима у манастиру Ћелија Пиперска.
Узносимо славу Богу, а спомен чинимо светитељу што су и у наше дане на радост вјерног народа, нама подарили новог књигољупца – нашег преосвећеног Епископа диоклијског г. Пајсија, који достојно носи име Светог Пајсија и у овај празнични дан прославља свој имендан.
Нека ова духовна радост траје у нашим срцима, а молитвено покровитељство Светога Пајсија, великог међу патријарсима српским, нека свагда буде са нама, да угледајући се на њега и ми корачамо сигурним путем спасења.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија.