Анђелија Лепчевић је рођена 12. марта 2000. године у Београду. Завршила је средњу школу Примењених уметности у Шапцу, а потом студирала на академији Класичног сликарства у Сремској Каменици у класи професора Васе Доловоачког. Дипломирала је обрадивши рад на тему ,,Јединствен приказ Господа као Старца Дана у Пећкој Патријаршији” и тиме стекла звање академског сликара. По завршетку студија са супругом Тодором почела је да се бави иконописом. За 5 година рада осликала је преко 300 икона које се налазе по домовима и црквама како у Србији, тако и у многим земљама широм света. Учествовала је на многим изложбама освојивши награде и бројне похвале. Од 2025. године постала је члан УЛУПУДС-а, и добила статус самосталног уметника.
- Помаже Бог Анђелија. Хвала што говорите у оквиру Пројекта ,,Лекције из иконописа’’ мисионарског портала Кинонија.
Бог Вам помогао и свако добро дао Тијана. Хвала на позиву!
- Недавно сам са Вашим супругом Тодором имала један леп разговор о позлатарству у иконопису. Ви у оквиру радионице Бели Анђео већ неколико година заједно стварате уникатне иконе које су веома допадљиве по питању идеје и колорита како члановима уметничког Савета на изложбама тако и људима који негују љубав према цркви, вери и византијској уметности. Како је почео Ваш процес учења иконописања и колико је потребно времена да један млади иконописац сазри у овој професији?
Мој пут ка иконопису био је од малена очекиван и подстицан од стране мојих родитеља. Као дете одрасла сам у побожној породици где је молитва, пост и одлазак у Цркву био део свакодневног живота. Самим тим кад сам кренула да показујем заинтересованост за уметност, била сам усмеравана да тај таленат и посвећеност приносим Богу. Завршивши уметничке школе заједно са супругом Тодором, без много двоумљења, предали смо се иконографској делатности. Као што човек духовно узраста кроз цео свој живот, тако и бавећи се иконописом ми без престанка треба да тежимо сталном сазревању. Ако уметник нема потребу да стално напредује, већ је конфоран неким одређеним нивоом који је постигао, једнак је слуги који је закопао своје таланте у земљу, за разлику од слуге који је своје таланте умножио. То је највећа лекција коју сам научила од својих професора током студија.
- Имала сам прилике да учествујем на неколико изложби са Вама и морам признати да ми је Ваш рад увек привлачио пажњу и скоро да нема изложбе у Србији, а да Вам радови које излажете нису награђени или похваљени. Ове награде су и један вид признања шире и професионалне јавноси Вашем раду у овој области. Какви су Ваши утисци и колико је важно организовање изложби у области сакралне уметности?
Изложбе из области сакралне уметности од велике су важности. Оне подједнако подстичу и дају нове прилике посебно младим иконописцима, који желе да се баве овом делатношћу, да буду виђени. Нажалост, уметници-иконописци, сусрећу се са много тешкоћа данас, због тога што у нашем друштву постоји мањак свести о значају стваралаштва из области сакралне уметности. Људи се чешће окрећу јефтинијим опцијама, као што су штампане или каширане иконе и друге сакралне уметнине које се масовно из комерцијалних разлога производе и рекламирају, али нису рукотворине. Иконописац који ствара икону, тиме чини више ствари. Прва ствар је да изображава образ Господњи или светитељев и тиме отвара нови прозор који душу човечију надахњује на службу и молитву, а друга ствар, која је такође битна, јесте да уметник тим стварањем одржава вишевековну традицију коју су нам оставили наши славни и свети преци. Сагледавши све ово, можемо препознати колики значај имају такве изложбе. Што се више сакрална уметност промовише, тиме се помаже самим уметницима и општем очувању и развоју наше традиције и идентитета као народа.
- У задње време се доста говори о иконама. Можемо рећи да су многи светитељи давали различите дефиниције о светим иконама – да су оне јеванђеља у боји, да је икона прозор у вечност и др. Како се по Вашем мишљењу најбоље дефинише икона и колико је важна њена улога у цркви и дому православног хришћанина?
Иконама је тешко додати неки нови и виши смисао, поред многих списа и излагања светих отаца и теолога. Сама икона у себи носи толико пуноће да сматрам да је подвиг само набројати све елементе. Мене је, пре свега, одувек фасцинирало тумачење дубине и симболике коју може носити једна икона и сматрам да је то један од разлога због чега понекад иконе називају и ,,уметност над уметностима’’. Кад узмемо да анализирамо неку најпростију икону неког Светитеља, сваки детаљ говори његову/њену причу. Положај руку, изглед и боја драперије, предмети који држе у рукама, положај тела, итд. Неки иконописци, надахнути Светим Духом, успевали су чак и кроз неке, на изглед, занемарљиве детаље да додатно продубе смисао и поруку самог дела. Један од познатих приказа је икона ,,Гостољубље Аврамово” Светог Андреја Рубљова. Верујем да нема човека који, ако и најмање узме да истражи смисао ове иконе, не би остао без текста.
- Сам процес иконописања подразумева одређено време и процедуре, шта је најважније приликом настајања једне иконе? Колико је важно да иконописац буде верујући православни хришћанин и редован члан Христове цркве?
Свака уметничка делатност, била сакрална или секуларна, захтева време и посвећеност. За уметника који се бави иконописом то има додатни значај кад узмемо у обзир да техника којом се бави, а то је пре свега јајчана темпера на препарираној дасци, традиционално се одржава већ вековима. Наравно, присталица сам да уметник по свом надахнућу треба да испроба и друге технике и методе приказивања сакралних тема, али кад је реч о икони која има улогу у некој служби или молитви, постоје нека устаљена правила приказивања и технике којих се треба придржавати.
- Према Вашем мишљењу какве особине треба да красе некога ко одлучи да се бави писањем икона? Колико је важно познавање Светог писма, читање житија светих? Каква је улога молитве приликом стварања једне иконе?
Молитва је битна, али у исто време јако тешка. Познато нам је из много примера светих отаца да су се повлачили што даље од овог света само да би постигли усрдну молитву. Иконопис је прелеп занат, а и веома специфичан занат, у коме се, поред израде иконе (визуелно), може истовремено користити и чуло слуха. Током осликавања иконе можемо се посветити другим садржајима који хране и надахњују душу. Слушање Светог Писма, презвитера, црквене музике, теолошких предавања академских теолога, житија и многих других садржаја, може помоћи уметнику да у осликавање иконе унесе већу дубину и смисао. Због тога су нама, иконописцима, веома значајна интернет предавања, аудио-књиге, и наснимљена духовна музика.
- Неретко се дешава да неко ко је завршио различите уметничке Академије на којима није имао много прилике да изучава иконографију пожели да слика иконе. Они који су вешти сликари могу коректно да насликају икону али када таква иконе западне за око вештог иконописца могу се уочити многобројни недостаци. Шта бисте посаветовали сликарима који желе да сликају иконе али нису добро упознати са њеном теологијом и канонима?
По неком свом личном искуству и познавању многих колега, сматрам да многи уметници данас који се окрену иконопису, без обзира на своју образовну позадину, то учине због неког свог личног преображаја и посвећености Господу. Природно је да ако желимо нечим да се бавимо, морамо да о томе све и научимо. Узевши то у обзир, сматрам да из какве год позадине да је дошао уметник, ако жели да се бави иконописом, мора озбиљно да се посвети изучавању те делатности. Њеном теологијом, историјом, каноном, технологијом израде, симболиком и другим елементима који чине икону. Као што сам и предходно споменула, можемо закључити да икона, иако некад изгледа једноставно, заправо је једна веома комплексна форма ликовног изражаја. Слика над сликама, уметност над уметностима. Тек кад уметник поседује већу количину знања о икони, уз учешће у црквеном животу, може да свој лични доживљај теме коју осликава четкицом, квалитетно изобрази на површини коју осликава, као што су то радили и стари мајстори. У том погледу, знање може само да допуни стваралаштво, уколико је уметник усидрен у Цркви.
- Хвала на угодном разговору. Желим Вам пуно напретка у даљем раду и стварању.
Хвала и Вама на указаној прилици да своје мисли и доживљаје искажем на порталу Кинонија! Свако добро од Господа!
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић, а има за циљ да упозна читалачку публику са основама иконописа и теологиом иконе.
