ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 205 – гл. 3, ст. 8-12)
Браћо, Писмо предвидевши да Бог оправдава незнабошце вером, унапред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци. Тако се они који су од вере благосиљају са верним Авраамом. Јер који су год од дела закона под проклетством су, јер је написано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у Књизи закона да то чини. А да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је; јер: Праведник ће од вере живети. А закон није од вере, него човек који твори заповести, живеће кроз њих.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 49 • Гл. 9, ст. 57-62)
У време оно, када иђаше Исус путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш. А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човечији нема где главу склонити. А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега. А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије. А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим. А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Који верују благословени су, јер верују као Авраам
Авраамови синови нису они који су са њим у крвној вези, већ следују његовој вери, што је и значење ових речи: у свим народима то значи да су безбожници сродни са Јудејцима. Сада треба нагласити и још једну важну ствар. Збуњује и то што је Закон старији, па затим долази вера. Сада Христос помера веру испред Закона… Он показује да су се ствари десиле баш онако како су пророци писали. Он је Сам дао Закон, а заповедио је – и пре него што га је дао – да ће незнабошци бити оправдани вером. Не само да вера оправдава, већ и Закон може да преда проклетству: Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји (Еф. 2, 8). Видиш ли како Он показује да су проклети који нису слушали Закон пошто нису могли да га испуне. Како вера даје ту силу која оправдава човека? О том учењу већ је речено, сада се само потврђује велика снага доказа. Закон је био превише слаб да води човека ка праведности, зато је лек у вери, што је могуће, јер није могуће Законом (Рим. 8, 3). (Св. Јован Златоуст, Тумачење Посланице Галатима 3)
Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти пођи и проповедај Царство Божје
Да ли сте запазили разлику? Да ли сте чули да је неко дрско рекао, идем за тобом куда год да кренеш, а онда и да је неко други рекао, мада су га питали о светим стварима, ићи ћу за Тобом… Није му дозволио то што је тражио, већ му је рекао: Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти да ли идеш за Мном… У сваком случају, Он је тражио да Га прати, али – неко може да пита – зашто му Он не дозвољава. С једне стране, зато што је било и оних који би испунили тај налог, па би онда мртви остали несахрањени; док с друге стране, неки човек није био спреман да уради такву ствар (да сахрани мртвог)… Онај који је био мртав био је из редова неверујућих…
О духовним предностима
Није ли велика незахвалност ако не присуствујеш сахрани свога оца? Да је то био немар, била би то незахвалност, али ако не прекида неопходан рад (неки посао), о његовом одласку би зацело требало расправљати. Исус му је забранио, не у смислу кршења заповести поштовања родитеља, него тако што је истакао да ништа није важније од небеских ствари, али тако да то не упропасти нешто друго и да не одустанемо због нечег малог, мада мале ствари могу бити изузетно неопходне за неки посао… Шта може бити важније од очеве сахране? … Ако неко проведе и више времена него што је потребно за сахрану оца, није сигурно да ће уложити многе духовне бриге у току сахране. Оно што нас обавезује јесте да будемо увек уз Христа и да слушамо Његове заповести, а да не доживљавамо обичне ствари као нешто насушно…
Требало би да уважавамо поуке Његовог учења, јер се Он држи Својих речи… После сахране он мора да преживи све остале обичаје и све оно што следи, као таласи који пролазе један за другим, који су све даље од луке Истине… Много је боље да се проповеда Царство и да се удаљава од смрти, него да се мртви сахрањују… Из овога можемо брзо да научимо шта је неопходно. Мада нас притиска хиљаду ствари, морамо прво да узмемо у обзир оно духовно, јер морамо разликовати оно што је живот од онога што је смрт. Чак и много ствари које изгледају као да су живе, нису боље од смрти, зато што се живи понашају лудо и чак горе од мртвих… Пре самог тела, првенствено се човекова душа упропашћује и пропада… (Св. Јован Златоусти, Омилија 27 на Мт. 8, 6, 7)
