ПИШЕ: Мсц Тијана Стаменовић
Блажена византијска царица Теодора била је пореклом из Пафлогонијске области. Како житије наводи, још од младости била је веома лепа, мудра и побожна из угледне породице и знаног оца Марина. Њена мајка Теоктиста била је веома ревносна поштоватељка светих икона. Према једном историјском спису византијског писца из 10. века, Симеона Логотета, Теодора је заједно са Касијом/Касијаном (касније песникињом и монахињом) учествовала као млада девојка у такмичењу невести међу којима је византијски цар Теофило (829-842) себи бирао будућу супругу. Том приликом, у Цариград су доведене све најлепше девојке из византијског царства. Када се избор свео на Касију и Теодору, цар је требао да поклони јабуку оној девојци која му се највише допада. То је била веома тешка одлука за тадашњег цара иконоборца и у намери да провери пронициљивост девојака рекао је пред њима како се прича да од жена произлази зло. Тада је лепа Касија изговорила да је од жене произашло и оно најбоље, мислећи на Пресвету Богородицу која је родила Спаситеља света. Цару се није допао Касијин одговор и јабуку је дао Теодори, не слутећи да је будућа царица тајна иконопоштоватељка.
Када је постала царица, блажена Теодора је и поред цареве строге забране, држала и скривала свете иконе и тајно им се клањала и поштовала их. Тако је васпитала и својих пет ћерки. У житију светог Јустина се наводи следеће: „Ноћу је устајала да се моли пред Часним Крстом и светим Иконама Христа Спаса и Богоматере, које је преко дана скривала у својим одајама по ћивотима, еда би тако умолила Бога да се смилује на православне.” Цар је у неколико наврата имао сумњу у њено иконопоштовање али је мудра царица уз помоћ Свевишњега успела да се избави тих искушења. Своје ћерке: Марију, Теклу, Ану, Анастасију и Пулхерију једном приликом одвела је код своје мајке Теоктисте у посету. У жељи да благослови своје унуке, благочестива Теоктиста им је ставила на главу и уста свете иконице које је скривала у жељи да им се девојчице поклоне и да их целивају. Време цара Теофила је било време прогона православних иконопоштоватеља, а на челу патријарха био јеретик и ватрени иконоборац Јован Граматик.
Након Теофилове смрти, 28. фебруара 842. године, царство је прешло у руке његовог малолетног сина и наследника Михаила III и његове мајке царице Теодоре, која је и свога сина тајно научила Православљу. Тада је на место патријарха био изабран велики исповедник вере – Методије. Убрзо је сазван Сабор којим су председавали патријарх Методије и блажена царица Теодора. То се догодило 11. марта 843 године, у прву недељу Часног Поста. Управо на том Сабору потврђен је Седми Васељенски Сабор Никејски и успостављено је поштовање светих Икона, а проглашен је и празник Торжества Православља, који се од тада празнује сваке прве недеље Часног Поста, када би се у православним храмовима требао читати Синодик Православља који подразумева саборно исповедаље Православне вере и анатемисање свих јереси и јеретика. Свете иконе су свечано у литији са целим Сабором епископа, монаха, дворјана и народа на челу са светом царицом свечано у литији враћене цркву Свете Софије и у остале храмове.
Нажалост, последње дане свога живота света Теодора је провела у прогонству. По наговору брата њеног Варда, њен син Михаило прогнао је своју мајку и сестре у један манастир 856 године, где је остала заточена до свог блаженог упокојења 11. фебруара 867 године.
Њене свете мошти данас се налазе на Крфу. Тамо су пренете приликом пада Цариграда заједно са моштима Светог Спиридона. Њено свето тело почива у кивоту у Митрополији на Крфу где пружа утеху свакоме ко јој се моли и ко је поштује.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала Кинонија.
Текст припада пројекту „Лекције из иконописа“, који уређује наша стална сарадница иконописац Тијана Стаменовић, а има за циљ да упозна читалачку публику са основама иконописа и теологјом иконе.
