ПИШЕ: Мр Смиља Влаовић
Познате и мање познате цркве и манастири централног дијела Митрополије црногорско- приморске су важан дио православног вјерског и културног насљеђа нашег народа. У почетним текстовима бавићемо се црквама и манастирима на територији Подгорице и њене околине.
Због добро познатог страдања нашег народа током историје, цркве су дијелиле судбину свога народа, а црква Светог великомученика Георгија је можда и најстарији свједок страдања и живота ових простора. Смјештена одмах испод обронака брда Горице, претпоставља се да је ова црква најстарији сачуван вјерски и културно-историјски споменик овог дијела наше Митрополије, а и много шире.
Процјењује се да црква потиче још из 9. вијека. И за ову, као и за многе светиње, можемо се ослонити углавном на предање, а не, нажалост, на писане трагове јер су уништавани од разних фактора. Дакле, претпоставља се да је овај храм Божји саграђен у 9. вијеку нове ере, али је зидан и дозиђиван током своје дуге историје. Озбиљнија археолошка истраживања никада нијесу рађена. Неки дијелови су, претпоставка, рађени у доба владавине Вукана Немањића. Постоји предање да је у њој крштен Стефан Немања, што свакако не може бити тачно, јер имамо житија која говоре да је он миропомазање примио у Расу, у цркви Светих апостола Петра и Павла, а латинско крштење је примио у храму који се некада налазио у Рибници, а чије постојање су потврдила археилошка истраживања у Старој вароши, у Подгорици.
Током средњег вијека ова светиња је била манастир, а остаци конака су се познавали све до њене обнове у доба књаза Николе. У 17. вијеку, на основу истраживања богумила Храбака и млетачких архива, ова црква је била претворена у џамију. Након тога је била мјесто за муницију, џабану…
Под тремом овог манастира се налазила једна од првих школа на овом простору, а калуђери су били први учитељи, тако да није чудо што је она Турцима толико сметала.
У разним временима и разним земанима, православни живаљ је кријући се долазио на богослужења, а за то је постојао подземни пролаз, са више крака и просторија. Отвор је зазидан у доба социјализма, а пролази су порушени градњом спортског стадиона и других инфрастуктурних и осталих потреба.
У периоду Краљевине, склоњена је њена слијепа купола, а у доба земљотреса 1979. године изгорела је ријетка библиотека која је преживјела и бомбардовање и османску најезду.
Риједак и лијеп фрескопис је дјелимично очуван, рађен у различитим периодима, а иконостас је рад браће Ђиновски, који су иконостас урадили у периоду књаза Николе када је и дограђена камена припрата.
Около цркве се налази старо гробље, чији надгробни споменици нам не служе на част, јер су запуштени, поломљени, а на многима се више не распознаје натпис. На овом гробљу су сахрањене многобројне важне личности Подгорице и Црне Горе, а надамо се да ће се у наредном периоду и гробље реконструисати, као што је то случај са црквом, која добија свој пређашњи сјај и мјесто које јој по праву и припада.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија