ПИШЕ: Мср Невена Милосављевић
Историјски подаци и политичке прилике које су претходиле изградњи:
На узвишењу изнад Косовске Митровице, под брдом Кукавица, угнездио се велелепни храм посвећен Светом Димитрију. Косовска Митровица се помиње још у средњовековним списима, а име Митровица датира из XIV века, добила је назив по цркви Светог Димитрија Солунског из 1315. године, коју је српски краљ Милутин даровао манастиру Бањска, као својој задужбини. Црква се налазила у подножју звечанске тврђаве, на Малом Звечану. Данас је недалеко од некадашње цркве управо овај храм посвећен Светом Димитрију Солунском и симбол је града, а Митровдан или празник Светог Димитрија је слава града, када верници сабрани у литији пролазе кроз град, све до храма како би прославили славу града.
Свако ко се нађе у Косовској Митровици и подигне поглед на обронке града угледаће ову светињу пешчане боје, која сија као бисер, и наткриљује поприште деценијских нада и вероборства. Градња храма започета је 2001. године у новембру, док су у ваздуху још трепериле стрепња и страх косметског народа, који се 1999. слио у садашњу Северну Митровицу, сматрајући је сигурним прибежиштем од ратног вихора. Храм Светог Саве у данашњој Јужној Митровици опљачкан је и запаљен 17. марта 2004. године, када су поломљени сви православни споменици и запаљена је капела. Верницима је ова црква постала недоступна и потреба за изградњом нове цркве све више је долазила до изражаја. Све до 2004. године свештеници су остали и служили у цркви у Јужној Митровици, а у Северну Митровицу долазили су у пратњи међународних снага КФОР-а.
Други део Косовске Митровице постао је ,,забрањена зона“ за Србе, а може се рећи да је и дан-данас, чему сведоче чести вандализми усмерени на, пре свега, православно гробље, а онда и на цркве и манастире. Потреба за светињом у делу Митровице који је прозван ,,српским делом”, била је неминовна, па су одабиром места и пажљивим архитектонским замислима задужени за тај богопозвани посао успешно довршили радове на храму. Није било сагласности од стране албанских власти за изградњу храма, јер тада српске институције нису имале никакву извршну власт и право одлуке, па је УНМИК дао дозволу и тиме осигурао ову светињу од евентуалног присвајања, рушења, одузимања земљишта, што би се у овом тренутку и могло десити с обзиром на то да се из дана у дан присваја српска имовина и додељује по ,,сумњивим” тендерима појединцима албанске националности. У том процесу за изградњу храма учествовао је одбор састављен од тадашњих институција, председник Одбора био је Небојша Аврамовић, дипломирани правник, уз ондашње свештенике који су помно пратили читав процес (архијерејски намесник косовско-митровачки Милија Арсовић и протојереј Станиша Арсић). Идејни творац архитектонског изгледа храма био је директор урбанизма Драган Јакшић, заједно са својим сарадницима, и заслужан је за сву лепоту храма којем се данас дивимо.
Подигнути храм видљив је километрима унаоколо, а поглед који се пружа с видиковца показује и панораму подељеног града и одељених уверења. Са леве стране (ако сте окренути истоку) налази се брдо Звечан и средњовековна тврђава, веома важна (у историјском смислу) из доба Немањића. А између тврђаве и саме Кукавице, на брду Мали Звечан налази се крст, испод кога су и остаци црквишта.
Градња храма:
Године, 2001. започето је са припремним радовима за градњу, а 14. септембра 2003. године постављен је камен-темељац будућег храма и благословен је од стране тадашњег епископа рашко-призренског.
Градња цркве Светог Димитрија завршена је тачно после четири године, у новембру 2005. На Митровдан освештана је од тадашњег патријарха српског Павла, надлежног архијереја и свештенства. И сама сам присуствовала освећењу храма и сећам се хиљаде људи који су дочекали блаженопочившег патријарха Павла, његове физички ситне, а духовно грандиозне појаве, која је оснажила благословом, не само храм, него читав народ који је био још увек у страху и срџби од мартовског погрома 2004. године, када је страдало много светиња, домова и људства.
Црква је архитектонски грађена по узору на споменике који припадају Рашкој стилској групи.
,,Група споменика која чини целину, а саграђена је за време Стевана Немање и његових првих наследника (XИИ век) у Рашкој, од Мораве до Јадранског мора, припада Рашкој стилској групи. Ови објекти су настали под утицајем византијске архитектуре са истока и романске архитектуре са запада. Облика су једнобродне засведене грађевине с кубетом на средини. Кубе је постављено на коцкастом постољу. Са западне стране налази се припрата, а са бочних страна додати су певачки трансепти. Ова архитектонска концепција грађевина потиче од византијских утицаја. Фасаде су украшене у романском стилу. Кровни венац се састоји из низа аркадица, а равне зидне површине оживљене су само вертикалним поделама, пиластрима. Врата и прозори украшени су декоративним орнаментима исклесаним у белом мермеру у високом рељефу, са великим испадима фигура према позадини. Украси на довратницима, допрозорницима, архиволтама изнад врата и прозора и пољима испод архиволти су у облику стилизовавих биљака и лозица. У лишће и цвеће уплетене су фигуре зивотиња, птица и људи. Иако су ови украси романског порекла, има и оних који по композицији, начину израде превазилазе старија дела романске архвтектуре (Студеница). Унутрашњост цркава богато је украшена фрескама које су грађене по византијским традицијама, с миним великим фигурама постављеним у једном плану с плавом позадином”, наводи се у прилогу који у целости можете прочитати ОВДЕ.
Црква је ,,једнобродна седмокуполна грађевина са једном главном централном куполом и четири мање куполе између кракова уписаног крста, са још две додате мање куполе изнад проскомидије и ђаконина, и одвојеном кулом звонаром на западу. Апсида олтарског простора је полукружна и споља и изнутра. Припрата је засведена са три полуобличаста свода, нартекс је засведен са две мање куполе са осмостраним тамбуром над параклисима и у централном делу са полуобличастим сводом, а наос је засведен крстастим сводом ослоњеним на фасадне зидове и на два кружна лука.Црква Светог Димитрија има троје врата. Главни портал се налази на западној страни на припрати. Остала два бочна портала постављена су на северној и јужној страни цркве”, наводи се у прилогу који у целости можете прочитати ОВДЕ.
Истовремено саграђен је и звоник висине 25 м, са три звона, која позивају на Јутарњу и Вечерњу сваког дана у години вернике Косовске Митровице. Касније је саграђен и парохијски дом, у којем се организују духовна предавања, промоције књига и сабрања верника многим другим поводима. Изграђена је и црквена продавница, где верници могу купити свеће, иконе, али и сувенире. Недалеко од храма је и новоизграђена Духовна академија, која доприноси Косовској Митровици, колико у верском, толико и у културолошком смислу. Изнад звоника је црквени виноград тзв. Баба Дикин виноград, јер се и подручје на којем је храм саграђен називао Баба Дикини виногради, и с пажњом се пази на новозасађени виноград, уз поштовање Баба Дикиног лика. Свештеници који тренутно служе при храму: протојереј-ставрофор Милија Арсовић, протојереј Ђорђе Стефановић, протојереј Радослав Јанковић, протојереј Бранислав Дикић, протојереј Далибор Лазић, јереј Ненад Стојановић, на спасење и службу су верницима, а сведоче из дана у дан све већем броју верника на Литургији. При храму је и црквени хор ,,Бранислав Нушић”, на чијем челу је диригент Петар Ракић, а који је својим појањем и уметничким деловањем већ познат и признат, а више о његовом раду и трајању можете пронаћи у монографији ,,Црквени хор Бранислав Нушић – Косовска Митровица”, коју су приредили Александар Дунђерин и Миљана Дунђерин (ПКЦ ,,Акваријус”, Косовска Митровица).
Годинама уназад на литерарном и ликовном конкурсу ,,Деца Митровице Светом Димитрију на дар” у организацији Установе за омладину, спорт и специјализоване установе, а под покровитељством Привременог органа општине Косовска Митровица и Градске библиотеке ,,Вук Караџић”, како и сам назив конкурса говори, деца су својим ликовним и литерарним радовима приказивала љубав и захвалност према светитељу заштитнику свог града. Све поменуто само сведочи колико је поштован Свети Димитрије код Митровчана.
Фрескопис храма:
Са благословом блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића), фрескопис је започет 2010. године, а данас својим детаљима и богатим приказима из Јеванђеља и библијских прича оставља без даха сваког ко крочи у ову светињу. Тај нимало лак, али Богу угодан посао живописања припао је Анастасију Радовићу, са још четири фрескописаца. Захваљујући добротворству мештана Косовске Митровице, али и истакнутих појединаца и институција, осликавање је довршено. Главни улаз са западне стране откривају врата која су већим делом дана отворена за вернике. При самом уласку дочекује нас богати фрескопис, којим доминирају плава и златна боја по узору на византијски стил фрескописа. Детаљи из хришћанске историје који су осликани, заиста одају утисак пажљивог одабира уметника и сведоче великом трудољубљу уложеном да се унутрашњост овог грандиозног храма издвоји лепотом. Изнад западних врата представљене су: десно – Лествица Божанственог усхођења Светог Јована Лествичника, а лево – Лестве Јаковљеве.
На стубовима су представљени, десно – Свети Архангел Михаило, лево – Свети Архангел Гаврило, сваки са поуком на свитку: ,,Премудрост смјерно стојимо” и ,,Мисли оних који улазе записујем добре чувам”.
Представе: Стварање Еве, Изгнанство из Раја, Господ прихвата жртву Авељеву, Каин убија Авеља, Нојев ковчег (барка), Свети Јован Крститељ, на сводовима: Херувим и Серафим Господњи, а лево на своду јединствена фреска Рука Божија, испод које су на зидовима фреске Оплакивање Христа, Што тражите живога међу мртвима, Рај (где су Мајка Божија са ангелима, праведни Аврам од којег наста читав народ и Покајани разбојник). Сабор Светих Архангела, Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија, готово сви хришћански светитељи који се празнују по црквеном календару, као и новомученици српски. На 1500 м₂ читава православна васиона, с бојама злата, бронзе, пурпура, византијско плаве, гримизне, пешчане, склад свих боја које искусни живописци комбинују, стварајући за око посматрача савршени, хармонијски склад боја. Фреска Светородна лоза Немањића заузима читав један зид од неколико квадратних метара, с леве стране степеништа које води на спрат, ка куполи.
Пророк Ароон, Пророк Самуило, Пророк Мелхиседек, Свети Димитрије Солунски, Свети мученик јасеновачки Вукашин на чијем крилу је представљена Света мученица Милица (која је страдала од НАТО бомбардовања), потом Света Марија Египћанка, Свети руски витез, крај њега блаженопочивши Патријарх српски Павле, Свети Петар, Свети цар Константин и царица Јелена, великомученик Харитон, Свети Николај Жички и многе друге. Сати нису довољни да се сагледа фрескопис храма који плени и спољашњошћу и унутрашњошћу. У реду светих архијереја фрескописан је и патријарх Павле, по чему је ова фреска јединствена и привлачи пажњу верника.
Источни део храма, олтарски део с царским дверима, наслоњен на два велика мермерна стуба светле нијансе црвене плени раскошним иконостасом и дуборезом, а иза њега је висока олтарска апсида – полукружни простор у коме се налази фреска Богородице Шире од Небеса (Ширшаја Небес).
На мермерном поду је грб Немањића, симбол прве српске државе, изнад којег је црквени лустер – полијелеј алумински.
Значај храма:
Оно што са сигурношћу могу потврдити, било у разговору са верницима који су први пут посетили ову светињу, било са људима од ,,науке”, којима су познате представе на фрескама и сви детаљи у храму, јесте, да је Храм Светог Димитрија не бисер, већ дијамант јужног дела Србије. И због своје спољашње и унутрашње грандиозности и раскоша, али и због позиције, на узвишењу изнад града, као прави заштитник од свих непријатеља, посебно саме Митровице која је по овом светитељу и добила име.
27. маја 2021. године честица моштију Светог Нектарија свечано је дочекана и изложена на поклоњење и целивање верницима, који су се окупили у великом броју. Честица моштију је дар од добротворке Наталије Ковачевић из Ваљева и стигла је у важном тренутку за спасење и утеху Србима, када су последице које је изазвао вирус корона, као и дневно-политичке теме, али и етничко мотивисани напади на Србе били у порасту и утицали на здравље и душевни мир Срба. Тог дана после завршетка целивања кренуло је велико невреме, а лепо време се задржало све док последњи верник није помазан и није целивао честицу моштију егинског светитеља. Честица је постављена близу олтара са леве стране, ослобођено за прилазак, као и целивање и поклоњење верницима, а сваког четвртка чита се Акатист Светом Нектарију.
Црква или храм Светог Димитрија у Косовској Митровици због лепоте, духовног и националног значаја, уз вишевековне светиње, уврштен је последњих година у планове обиласка светиња, па се често могу срести групе ходочасника. Пред сам празник Светог Димитрија Солунског и славу града Косовске Митровице овај текст нека буде позив за сабрање у молитви за спасење православног народа, да сви заједно у молитвеном входу умилостивимо Светог Димитрија да нас сачува од свих недаћа које нас свакодневно налазе. Да се помолимо за упокојене и страдале, за снагу да издржимо сва искушења, и с вером у његово молитвено заступништво пред Господом да останемо и опстанемо на овим просторима.
*Аутор је сарадник мисионарског портала Кинонија
Текст припада пројекту „Светиње Косова и Метохије“, који уређује наша стална сарадница Невена Милосављевић. У следећем тексту, који ће на нашем порталу бити објављен у понедељак 2. децембра 2024. године, имаћете прилику да се упознате са значајем храма Светог великомученика Георгија у Звечану.
