Четвртак четрнаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ др Јован (Пурић)

Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 198 – гл. 1, ст. 1-10, 20-24; гл. 2, ст. 1-5)

Павле, апостол не од људи ни преко човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца који га васкрсе из мртвих, и сва браћа која су са мном, Црквама Галатије: благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа, који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњега века злога, по вољи Бога и Оца нашега, којему слава у векове векова. Амин. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље, које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеван­ђеље Христово. Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам пропове­да­смо, анатема да буде! Као што смо већ рекли, и сада опет велим, ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде! Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов. А што вам пишем, ево Бог ми је сведок да не лажем. Потом дођох у пределе Сирије и Киликије. А бејах лично непо­знат Христовим Црквама Јудеје, него само бејаху чули да, онај који нас је некада гонио, сада проповеда веру коју је некада рушио, и слављаху Бога због мене. А потом, након четрнаест година, опет изиђох у Јерусалим са Варна­вом, узевши са собом и Тита; а изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповедам незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не трчах узалуд; али ни Тит, који беше са мном, и беше Јелин, не би приморан да се обреже; и то због придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; овима се ни на час не дадо­смо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 19 • Гл. 5, ст. 1-20)

У време оно дође Исус преко мора у земљу Гадаринску. И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човек с духом нечистим, који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити. И стално ноћ и дан он беше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем. А кад виде Исуса издалека, потрча и поклони му се. И повикавши из свег гласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Закли­њем те Богом, не мучи ме! Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човека! И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име; јер нас је много. И молише га много да их не шаље из оног краја. А онде по брегу пасијаше велико крдо свиња. И молише га сви демони говорећи: По­шаљи нас у свиње да у њих уђемо. И допусти им Исус одмах. И нечисти духови, изишавши, уђоше у свиње: и навали крдо с брега у море; а бејаше их око две хиљаде; и утопише се у мору. А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило. И дођоше Исусу, и видеше бесомучнога у коме је био легион где седи, обучен и присебан; и уплашише се. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о свињама. И почеше га молити да иде из њихових крајева. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бесомучан да буде с њим. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те је помиловао. И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

ТУМАЧЕЊЕ

Има оних који желе да извитопере Јеванђеље Христово

Како се бранити од људи који желе да оскрнаве Јеванђеље, који желе да своје мисли упишу у Свето Писмо? То је опако и тренутно дело, јер такви желе да нас одвоје од Христа, а апостол је рекао: Ево, ја, Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи (Гал. 5, 2) и опет: Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати (Гал. 5, 4). Шта то значи? Неки од Јудејаца су били у предрасудама јудаизма и отровани су. Желели су да имају почаст учитељства, па су дошли Галатима и учили су их да поштују њихове законе, суботу, нове месеце, а Павле је све то забранио. А они су се питали зашто им то нису забранили Петар, Јаков или Јован, као главни апостоли и они који су ишли са Христом, а јесте Павле. А то је све било због слабости јудејских верника… Павла нису хтели да толеришу јер је нов и ако је био ученик апостола, а апостоли су били са Христом; он је сам, а њих је било више и били су стубови Цркве…

Апостол Павле је писао посланице као одговоре на њихове оптужбе… Они су устали против његовог учења, јер је дошло од људи, док је сам Петар дошао од Христа… Петра и Јована је Христос позвао када је ходио поред мора, а Павла: А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба, И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш (Дела. 9, 3, 4)? Они нису други пут позвани, већ су одмах оставили своје мреже и кренули за Њим и крштени су и кренули су у рат са Јудејцима… Зато су и постали главни апостоли. Јеванђелист Лука каже: А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах (Дела. 13, 2). Из ове реченице се показује да је сила Сина и Духа Светога једна. Он приписује дела Духа Богу, а дела Божија Духу… (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима, глава прва)

Човек са демонима које зову легион

Док су се људи у лађи чудили говорећи: Ко је овај да га слушају и ветрови и море, демони долазе да дају одговор. Иако Марко и Лука говоре о једном човеку кога је опсео легион демона, ти разуми да је овај човек један од двојице коју спомиње Матеј, и то онај који је по злу био чувенији. Христос је к њима дошао сам, јер су толико били страшни да се нико није усуђивао да их доведе к Њему. Излазећи из гробова, тако опака, да не могаше нико проћи путем оним.   Живели су у гробовима зато што су демони желели да убеде људе како људске душе после смрти постају демони. Али, нека никоме такво нешто не пада на памет, јер када душа напусти тело, не задржава се више у овоме свету. Душе праведника су у руци Божјој, а душе грешника одлазе у ад, тамо где је отишла и душа оног немилостивог богаташа. Они прво изражавају своје непријатељство, а потом Га исповедају као Сина Божјег. Демонима је мучење ако их неко онемогући да чине зло људима. Разуми да њихове речи пре времена значе да су они мислили да Христос, не могући више да подноси њихову велику злобу, неће чекати време мучења. Али, није тако, јер је демонима дозвољено да се боре с нама до краја света. Демони су молили Исуса да уђу у свиње, како би погубљењем свиња огорчили њихове газде да не приме Христа. Христос им је учинио по вољи желећи да покаже колика је њихова злоба према људима, али и да би се видело колико би нама учинили још веће зло, само да имају власт и да их у томе Господ не спречава. Зато Господ чува бесомучнике да се не убију. (Св. Јустин Поповић, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Београд 1979, 276-277)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага