ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. VI, 1-12)
Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 3. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. 8. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 9. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. 10. Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 11. А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, 12. И потом ће Бог продужити људе, и умножиће се преостали на земљи.
Читање из књиге Постања (Пост. V, 1-24)
Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. 2. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени. 3. И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит. 4. А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери; 5. Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре. 6. А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса; 7. А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери; 8. Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре. 9. А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана; 10. А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери; 11. Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре. 12. А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила; 13. А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери; 14. Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре. 15. А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда; 16. А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери; 17. Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре. 18. А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха; 19. А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери; 20. Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре. 21. А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала; 22. А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; 23. Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година; 24. И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.
Читање из Прича Соломонових (Прич. VI, 3-20)
Чини, сине мој, како ти заповедам, и спасавај се, јер си допао у руке злих за ближњег свог; бодри ближњег свог за ког си јемчио. 4. Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 5. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 6. Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 7. Нема вођу ни управитеља ни господара; 8. И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 9. Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 10. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 11. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 12. Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 13. Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 14. Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 15. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 16. На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 17. Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 18. Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 19. Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
ТУМАЧЕЊЕ
Исаијино виђење
Виђење Исаије сина Амосова (Иса. 1, 1). Ко има разума може да позна Бога јединог и истиног. Ко је неразуман, нека слуша разумнога, и спашће се и један и други. Бог се да познати јасно од створене природе, још јасније од надахнутих Божјих људи, а најјасније од Господа Христа. Надахнути Божји људи пре Господа Христа били су пророци. Међу првима је био Исаија син Амосов. Дух Божји њему је отворио вид, и он је видио оно што други људи нису видели. Зато он своју поруку народу своме назива виђењем (или утваром). Како су пророци видели тајне небеске и тајне будућих догађаја, то се не да описати; то се само да доживети коме се од Бога дарује. Истинита су виђења светих пророка, јер су се речи и небеске прилике из тих виђења доцније стварно потврдиле. Истинита су и за то, што су она служила добру људи, и враћању од зла на добро. Истинита су још и због тога, што их пророци неустрашиво објављиваху без обзира на патње, које их од тога снађоше, чак и без обзира на љуту смрт, коју многи од њих претрпеше. Шта прими Исаија од земље и од људи, за своја виђења? Богатство ли, или част, или високо звање? Тестером га Јевреји престругаше! То је богатство, то част, то слава пророка – пострадати за истину Божју. Послушајмо, дакле, пророке Божје, јер они су путови који воде граду цара великога, они су зраци великог сунца правде – Христа, који на далеком кругу обасјава људе светлошћу небеском, указујући им на Сунце. О Господе Христе, који си кроз пророке Себе објављивао и Себи пут припремао за силазак у долину нашу, помози нам. Помози нам да познамо светлост Твоју и промисао Твоју у светим пророцима Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 1. август)
