ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. II, 11-21)
Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени, 13. И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске, 14. И на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15. И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16. И на све лађе тарсиске и на све ликове миле. 17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18. И идола ће нестати сасвим. 19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21. Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
Читање из књиге Постања (Пост. II, 4-19)
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5. И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи. 9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10. А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке. 11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље вилске, а онде има злата, 12. И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске. 14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат. 15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. 16. И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; 17. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. 18. И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име.
Читање из Прича Соломонових (Прич. III, 1-18)
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10. И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово. 12. Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17. Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
ТУМАЧЕЊЕ
Дрво живота и дрво познања
И усред тога рајскога врта посадио је Бог дрво живота и дрво познања. Дрво познања је, наиме, било као неко окушање и провера и вежбање човекове послушности и непослушности. Због тога је оно и названо дрветом познања добра и зла; или можда зато што је, онима који су од њега кушали. давало моћ да спознају властиту природу, што је добро за оне који су савршени, али је зло за оне који су несавршени и за оне чије су жеље лакомије, као што је тврда храна лоша за оне који су нежни и који потребују млечну храну. Јер Бог, који нас је створио, није хтео да се старамо и бринемо о многом, нити да будемо старатељи и промислитељи властитог живота, од чега је и Адам настрадао; јер, чим је окусио, спознао је да је го, те се постарао себи за прегачу: узевши, наиме, листова смокових, опасао се. А пре окушања са дрвета познања били су обоје голи, и Адам и Ева, и нису се стидели. Бог је, дакле, хтео да будемо толико бестрасни (јер то је знак крајњега бестрашћа). Још је желео да будемо и безбрижни и да имамо само једно дело, и то оно анђелско, односно да непрестано и непрекидно певамо химне Творцу, и да се наслађујемо гледањем у Њега, те да своју бригу на Њега пребацујемо, што нам је преко пророка Давида и објавио, говорећи: Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткрепити. И у свештеним Јеванђељима, поучавајући своје ученике, Он каже: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Те опет: Иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати. А Марти каже: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала који јој се неће одузети односно, изабрала је да седи крај ногу Његових и да слуша речи Његове.
Дрво живота, међутим, било је дрво које је имало животодавну енергију, али од њега су могли јести само они који су достојни живота и не подлежу смрти. Неки су рај замишљали чувственим, а други, опет, умственим. Мени се, међутим. чини да, као што је човек створен истовремено и чувственим и умственим. тако је и његов најсветији сасуд створен истовремено и чувствен н умствен, те има двоструко обличје: јер човек је, као што смо то већ казали, телом био настањен у најбожанственијем и прекрасном простору, док је душом пребивао на узвишенијем и још краснијем месту, пребивајући у Божијем станишту и имајући Њега као свеславну одежду. Одевен је био у Његову благодат и наслађивао се јединственим преслатким плодом, гледањем у Њега, као неки други анђео, и тиме се хранио, тако да је оно достојно названо дрветом живота; јер сладост божанског заједничарења онима који се Њиме причешћују предаје живот који се не прекида смрћу. А то дрво је, као што је познато, Бог назвао сваким дрветом, говорећи: Једи слободно од свакога дрвета у врту; јер Он је све, и у Њему и кроз Њега је све саздано. Но, дрво познања добра и зла представља распознавање многообразног знања. А то знање је спознавање сопствене природе, које је, наравно, добро за оне који су савршени и који су доспели до божанског созерцања; јер то знање из себе објављује величанствено дело Створитељево онима који се не боје пада. Јер они су временом достигли до извесног ступња таквога созерцања, али то знање није добро за младе и за оне чије су жеље лакоме; за оне које старање за сопствено тело привлачи ка себи одвраћајући њихову пажњу. А то бива због несталности њиховог пребивања у добру и због тога што се нису чврсто утврдили у привржености јединоме добру.
И тако сматрам да је божанствени рај двојеобразан. А истину су нам предали богоносни Оци, и они који су учили овако, и они који су учили онако. Могуће је, пак, под изразом „свако дрво“ подразумевати знање које произлази из свих творевина божанске силе, као што каже божански апостол Павле: Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види. Међутим, од свих тих поимања и знања узвишеније је оно знање које открива оно што се тиче нас, односно. које говори о нашем саздању, као што вели божански Давид: Задиви се познање твоје због мене, односно, због мога саздања. То знање је, наиме, било опасно за Адама, будући да је био новосаздан, и то из разлога о коме смо већ говорили. Дрво живота, с једне стране, треба да схватимо као божанствено познање, које остварујемо кроз све што је чувствено, или као узвођење ка Рододетељу и Створитељу и Узрочнику посредством чула; као што је „сваким дрветом“ назвао пуноћу и нераздељивост, која једино пружа могућност учествовања у добру; с друге стране, дрво познања добра и зла треба да схватимо као чувствену и укусну храну, која својим изгледом изазива сладост, а у ствари онога који од ње окуша чини причастником зала; јер Бог је рекао: Једи слободно од свакога дрвета у врту мислећи тиме, како ја сматрам, следеће: кроз сваку творевину уздигни се до мене, Творца, и од свих плодова узбери један, то јест, мене, истински живот. Нека ти све плодоноси живот, и да се причешћујеш мноме, који сам саставни део твога бића, јер тако ћеш бити бесмртан. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш јер чувствена храна је природна надокнада за оно што је отишло од нашега тела те одлази у изметине и трулеж, и немогуће је да остане непропадив онај ко бива причастник чувствене хране. (Св. Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, књ. 2, гл. 11)
