Четвртак седамнаесте седмице по Педесетнице

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 225 – гл. 4, ст. 14-19)

Браћо, да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду; него да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Онога који је главаХристос. Од кога све тело, састављано и повезивано помоћу свих зглавака, тако да један другог потпомаже по мери сваког појединог члана, чини да тело расте на изграђивање самога себе у љубави. Ово, дакле, говорим и сведочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празно­умљу своме, помрачених мисли, отуђени од живота Божи­јега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. Они отупевши предадоше себе разузданости па чине сваку нечистоту с похлепом.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 52 • Гл. 11, ст. 27-33)

У време оно дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старешине, и рекоше му: Каквом влашћу то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не веровасте? А да речемо: од људи? – бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

ТУМАЧЕЊЕ

Христос – од кога је цело Тело, ствара заједницу у љубави

Зашто је Богочовек основна истина Православља? Зато што је решио сва питања која муче и гризу дух људски: питање живота и смрти, питање добра и зла, питање земље и неба, питање истине и лажи, питање љубави и мржње, питање правде и неправде. Једном речју: питање човека и Бога. Зашто је Богочовек основна истина Православља? Зато што је својим земаљским животом најочигледније показао да је Он оваплоћена, очовечена, оличена вечна Истина, вечна Правда, вечна Љубав, вечна Радост, вечна Сила: Свеистина, Свеправда, Свељубав, Сверадост, Свесила. Сва божанска савршенства Он је снео с неба на земљу. И не само снео, него нас и научио, и дао нам благодатне силе да их претварамо у свој живот, у своје мисли, у своја осећања, у своја дела. Отуда је наш позив: оваплотити их у себи, и у свету око себе. Погледајте најбоље међу најбољима у роду људском. У свима њима Богочовек је то што је најбоље, и најглавније, и највечније. Јер је Он – светост светитеља, мучеништво мученика, праведност праведника, апостолство апостола, доброта добрих, милосрђе милосрдних, љубав љубећих. Зашто је Богочовек све и сва у Православљу? Зато што је Он, као Један од Свете Тројице, оваплоћени Син Божији, незаменљив и као Бог, и као Утешитељ, и као Заштитник, и као Учитељ, и као Спаситељ. Измучен земаљском трагиком, човек једино у Њему, свемилостивом Господу Исусу, налази: Бога који може истински осмислити страдање, Утешитеља који може истински утешити у свакој невољи и тузи, Заштитника који може истински заштити од сваког зла, Спаситеља који може истински спасти од смрти и греха, Учитеља који може истински научити вечној Истини и Правди. Богочовек је све и сва у Православљу, јер је безмерно увеличао човека: уздигао га до Бога, учинио га богом по благодати. И то остварио не потцењујући човека на рачун Бога, већ испуњујући човека свим божанским савршенствима. Као нико, Богочовек је прославио човека: даровао му Живот вечни, Истину вечну, Љубав вечну, Правду вечну, Радост вечну, Добро вечно, Блаженство вечно. И човек је Богочовеком постао божанско величанство. (Св. Јустин Ћелијски, Основна истина православља – богочовек, 1)

Постоје две одвојености од тела Цркве: једна је хладна љубав, а друга је када се појаве ствари које не припадају телу. На тај начин, ми се одсецамо од пуноте Христове. Ако ми урадимо на десетине хиљада добрих дела, а одцепимо се од Цркве, сносићемо казну. Неки светац је говорио да ни крв мученика не може да спере такав грех одвојености. Какву жртву такви подносе, када долазе свештеницима? Ако такви људи убијају хришћанско име, ни кроз крв своју не могу да се сперу грех… Човек не може да буде мученик, ако није у Цркви (Св. Кипријан. Беседе том. 12)… Кажи ми, зашто онда да страдаш као мученик? Страдање без Цркве није у славу Божију… Зашто напушташ Цркву? Апостол Павле каже: Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију (1. Кор. 15, 9). Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је (Гал. 1, 13). (Св. Јован Златоуст, Омилија 11 на Еф. 4)

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага