ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1Кор. 3, 18-23)
Браћо, нико нека се не вара: ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме вијеку, нека буде луд да би био мудар. Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству. И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне. Зато нека се нико не поноси људима, јер све је ваше: био Павле, или Аполос, или Кифа, или свијет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше, а ви сте Христови, а Христос Божији.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 13, 36-43)
У време оно, кад дође Исус у кућу, приступише Му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији; А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!
ТУМАЧЕЊЕ
Мудрост овога света је лудост пред Богом
Сада Он постаје луда пред светом, луда који говори о мудрости одозго, а још говори да за то треба имати веру… Бог даје снагу и здравље, али и духовно пражњење и разлоге за прослављање. Ако говоримо о томе знајмо да ако постанемо луди за свет, постајемо најмудрији од свих. Иако је све то супротстављено једно другоме, такав ће постати најмудрији. Крст постаје делатник многих благослова али и темељ и корен неизрециве славе. Иако тело умртвите и очистите ум, ништа то није без вере, јер ако вере нема, неће ништа бити добро у човеку. Мудрост света ништа не доприноси, јер морамо да одустанемо од чињења лоших ствари. Мудрост… чини прихватљивим оне који су мудри али не чине то у Христу Богу… Такви… су унижени и чак су мањи од рибара и неписмених. (Св. Јован Златоуст, Омилија 10 на 1. Кор. 3, 2, 3)
Жетва
Господ свуда говори да је жетва већ почела. Када говори Самарјанки: Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву (Јн. 4, 35). И опет, жетве је много, а посленика мало; па опет, један сеје, а други жање. И, Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње (Јн. 4, 37). Зато Он ово наглашава апостолима, ненаводећи своје речи, већ речи пророка… У овоме можете да научите да је иста ствар и сејање и жетва. Говорећи о томе Христос час говори о првом, час о другом. Када говори о онима који га слушају говори о жетви, како би их све уразумио и уобличио, а затим тражи плодове њиховог слушања, и тада их зове семена, која су циљ жетве. (Св. Јован Златоуст, Омилија 47 на Мт. 13, 1)