ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Јованове (1 Јн 1, 8 – 2, 6)
Љубљени, ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. 9. Ако исповиједамо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе, и очисти нас од сваке неправде. 10. Ако речемо да нисмо сагријешили, правимо га лажом и ријеч његова није у нама. 1. Дјечице моја, ово вам пишем да не сагријешите; и ако неко сагријеши, имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника. 2. А он је жртва помирења за гријехе наше, и не само за наше него и свега свијета. 3. И по томе знамо да смо га познали, ако заповијести његове држимо. 4. Онај који говори: Познао сам га, а заповијести његове не држи, лажа је, и у њему истине нема; 5. А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија достигла савршенство; по томе знамо да у њему јесмо. 6. Онај који говори да у њему пребива, дужан је да као што Он поживје и сам тако живи.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 13, 31 – 14, 2)
Рече Господ Својим ученицима: Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи. 32. А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до једино Отац. 33. Пазите, бдите и молите се; јер не знате кад ће вријеме настати. 34. Као што човјек одлазећи остави кућу своју, и даде слугама својима власт, и свакоме свој посао; и вратару заповједи да стражи. 35. Стражите, дакле, јер не знате када ће доћи господар куће: увече или у поноћи или у пој пијетлова или ујутру, 36. Да не дође изненада и нађе вас да спавате. 37. А што вама говорим, свима говорим: Стражите! 1. Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили. 2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
ТУМАЧЕЊЕ
Грех и исповест
Много пута ми не можемо да будемо свесни да смо нешто лоше урадили, зато ће Суд Божји бити благ када се буде судило нашој савести: А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим; јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је (1. Кор. 4, 3-4). (Св. Дијадох Фотички, О духовном познању, 100, Добротољубље, први том, 22)
Ако се исповедите као грешник, истина остаје у вама, јер је истина сама по себи светлост. Ваш живот тада још не сија у савршеној светлости, јер је грех у вама, али почињете да светлите пошто у вама почиње исповедање грехова… Пре свега је исповест, а затим и љубав. Шта је речено за милосрђе? Милосрђе покрива многе грехе (1. Петр. 4, 8)… Сада добро погледајте да ли Господ заповеда да будемо милосрдни због (опроштаја) грехова, који нас обузимају; јер само милосрђе гаси грех. Али гордост укида милосрђе: зато смиравање јача милосрђе… Смиравање иде упоредо са исповешћу… Кажи људима ко си ти, па реци Богу шта си ти. Јер ако не кажеш Богу шта си ти, Он суди према ономе што се налази у теби… Да ли желиш да ти Он опрости? Да ли можеш Богу да кажеш: Окрени лице Своје од мојих грехова (Пс. 50, 9, 3). Понови речи Њему из истог Псалма: Моји су греси преда мном…
Видите да Јован овде говори о смиравању, а био је праведан и велики човек. Он је бирао пре да себе стави међу много велике грешнике, јер је имао Христа за свог заступника; требало би да себе стави у Христа, а не да Он буде заступник, па да са гордима буде и осуђен. Али неко може рећи: светитељи се не питају за нас? Па, онда, ни епископи, ни владари, не моле за обичан народ? Да, али погледајте Свето Писмо и видите шта владари заповедају нама: да се молимо за народ. Апостоли се моле за људе и они се моле за апостоле… Нека се чланови моле за све међусобно, а Глава нека посредује у томе… (Блажени Августин, Омилија 1 на 1. Јн. 1, 6, 8)
Онај који је рекао да Он пребива…
Сада као затвореник, учим се да немам жеље. Нека би опонашао Страдање мог Господа. Ако неко има Њега у себи, нека буде задовољан и када страда… (Св. Игњатије Антиохијски, Посланица Римљанима, 5, 6)
Гледај и моли се…
За свакога човека драгоцен је мир душевни. Код оних који су стекли мир душевни, тело може бити непрестано у покрету, у раду, у муци, али душа њихова, приљубљена Богу, остаје увек у непоколебљивом миру. Св. Серафим Саровски учи: „Треба се старати свим начинима, да се одржи мир душевни. Не узмућивати се увредама од људи. Зато је нужно по сваку цену уздржавати се од гнева, и помоћу стражења (над самим собом) чувати ум и срце од непристојних покрета… За очување мира душевног потребно је такође избегавати осуђивање других. Неосуђивањем и ћутањем мир душевни се да сачувати. Када се човек налази у таквоме стању, он добија божанска откровења. Да би се човек пак сачувао од осуђивања других, мора стражити над самим собом; не сме ни од кога примати недуховних мисли, и треба да је према свему (светскоме) мртав. Ми морамо неуморно чувати срце своје од непристојних помисли и утисака (Приче. 4, 23). Од сталног стражења над срцем, у срцу се рађа чистота, у којој се види Господ, по речима вечне истине: блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5, 8).“ (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 15. фебруар)
