ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Филипљанима (Фил. 4, 4-9)
Браћо, радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! 5. Благост ваша нека буде позната свима људима. Господ је близу. 6. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше. 7. И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу. 8. А даље, браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно. што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно. то мислите; 9. Што и научисте, и примисте и чусте и видјесте на мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 12, 1-18)
На шест дана прије Пасхе, дође Исус у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. 2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом. 3. А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира. 4. Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати: 5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? 6. А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. 7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба; 8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. 9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих. 10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; 11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса. 12. Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, 13. Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев! 14. А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано: 15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету. 16. Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише. 17. А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. 18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако има и најмање врлине… било чега што прославља (Господа) – мислите о томе
Треба најпре да тугујемо због својих грехова, а онда да прослављамо Господа… Када сједињење са Господом није онемогућено, треба славити Бога… Није ли најбоље да прослављамо (Бога) сви заједно (у заједници)? Истражимо све те ствари и наћи ћемо врлину, као што и права мајка ради, да своју децу безбедно смести, пошто је порок пун опасности… Оно часно припада спољној врлини, а оно чисто припада души… Ако смо у миру са ближњима, Бог ће бити са нама. Јер ко другоме јаму копа, сам у њу упада (Прем. 26, 27)… Пошто ми, рањавајући своје ближње, рањавамо себе, онда треба да своје ближње волимо, да би нам било добро. (Св. Јован Златоуст, Омилија 14 на Фил. 4)
Улазак Христов у Јерусалим
Добро проучите и разумите мудрост Јеванђелисте. У Јеванђељима је написано оно што су о Њему знали, па би требало да Господ њих одбрани ако је заиста Цар, који је страдао. Они нису могли да спознају Царство Небеско на онај начин на који га је Господ Исус Христос њима проповедао… (Св. Јован Златоуст, Омилија 64 на Јн. 12, 2)
