ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Светог апостола Павла Јеврејима (Јевр. 12, 28 – 13, 8)
Браћо, примајући Царство непоколебиво, да имамо благодат и њоме да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом. 29. Јер Бог наш је огањ који спаљује. 1. Братољубље нека остане. 2. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле. 3. Сјећајте се сужања као да сте с њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у тијелу. 4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста: а блудницима и прељубницима судиће Бог. 5. Не будите среброљубиви, будите задовољни оним што имате, јер је Он рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити. 6. Тако да можемо смјело говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ми може учинити човјек? 7. Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову. 8. Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 11, 1-45)
У вријеме оно, бијаше неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине. 2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом, 3. Онда сестре послаше к њему говорећи: Господе. ево болује онај кога ти љубиш. 4. А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу. 5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. 6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше. 7. Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 8. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо? 9. Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета; 10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему. 11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим. 12. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће. 13. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна. 14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије. 15. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему. 16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим. 17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. 18. А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија. 19. И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим. 20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома. 21. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој. 22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог. 23. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој. 24. Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан. 25. Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће. 26. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово? 27. Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет. 28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те. 29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. 30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта. 31. А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. 32. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат. 33. Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, 34. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш. 35. Исусу ударише сузе. 36. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше. 37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре? 38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој. 39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу. 40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију? 41. Тада склонише камен гдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио! 42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. 43. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље! 44. И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нека иде. 45. Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.
ТУМАЧЕЊЕ
Служи Богу и сећај се својих старешина
Све чините без гунђања и премишљања (Флп. 2, 14). Све што неко чини уз гунђање и негодовање, себи одузима сопствену награду. То је немогуће само ако се Њему служи, јер ако нема осећаја да се Богу захвалимо онда се од Њега и одвајамо… Зато треба да следимо своје старешине, јер то је за нас најбоље, пошто се тако држимо њихове вере. Из моралног живота долази нам вера, а под вером Он мисли на ревност и истрајност. Зато што се верује у ствари које долазе. Отуда нам старешине показују чист живот који воде и тако нам указују како да и сами живимо… (Св. Јован Златоуст, Омилија 23 на Јевр. 12, 1, 3)
Васкрсење Лазарево
Многи се људи збуне, када виде оне угоднике Божје који страдају и пате, јер не знају да ако се страда то је посебна жртва Богу, па је и Лазар који је био пријатељ са Христом боловао и умро… Зашто? Лазар је престао да дише и погребен је и нико није могао да га поврати у живот осим Њега… Видите ли и да су Његови ученици били несавршени и нису препознали да у себи имају Његову силу? Видите ли колика је небеска мудрост жена, које знају да су слабашне, али када виде Христа, оне не прекидају да плачу и одлазе да дочекају свог Учитеља. Све сестре верују у Христа, но неке не и на прави начин јер нису препознавали да је Он Бог. Зато је било потребно да све – и Марта са њима – опет уче шта је васкрсење.
Да би показао своју људску природу, Господ Исус Христос је заплакао тихо и сада се то чудо разликује од осталих. Било је то велико чудо… Исус је учинио то чудо пред многим сведоцима и показао Своју људску природу. Хвала Ти што си Ме услишио! Ко се икада тако молио? Исус то не каже као да је немоћан, већ да би показао да су Његова и Очева воља истоветне и једне… То је такође био и део Његове мудрости, да све то покаже и речима, и делима и силом. (Св. Јован Златоусти, Омилија 62, 1, 2, 3; 63, 1; 64, 2 на Јн. 11)
И кад Господ викну: Лазаре! Човек се пробуди и оживе. Господ зна име свакоме од нас. Кад је Адам знао име свакоме створењу Божјем, како не би Господ знао свакога од нас по имену! Не само да зна, него Он нас и виче по имену. О слатког и животворног гласа Јединог Човекољупца! Тај глас може од камења створити синове Божје! Како да нас не пробуди од сна греховнога! (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 5. фебруар)
Васкрсење Лазарево је било пророштво, и изгледом и дејством. Оно је пророковало Христово Васкрсење осам дана раније, и у исто време је показало Васкрсење свих праведника у Последњи дан: Лазар је био први плод обновљеног света. Показујући пуноћу Своје Божије Силе, Христос је васкрсао Лазара из мртвих, мада је тело већ почело да се распада и заудара… (Епископ Калистос Диоклијски, Посни Триод, 16)
