ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 250 – гл. 1, ст. 12-18)
Браћо, захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удео у наследству светих у светлости; који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје, у коме имамо искупљење, опроштење грехова; који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари, јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано. И Он је пре свега, и све у Њему постоји. И Он је глава тела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 76 • Гл. 14, ст. 16-24)
Рече Господ причу ову: Неки човек зготови велику вечеру и позва многе. И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи. И слуга тај дошавши јави ово господару своме. Тада се разгневи домаћин и рече слузи своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слепе. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповедио, и још има места. И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
ТУМАЧЕЊЕ
Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удео у наследству светих у светлости
Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету (Еф. 2, 12).
Свети су врло блиски онима који држе Христове заповести, јер Дух светих гори чистим пламеном… Они су ходили земљом и радили све својим рукама, али је њихов дух ишао са Господом кога су стално имали на уму. За љубав Христову свети ће издржати све невоље и неће се бојати страдања, па ће у мучеништву хвалити Господа…
Душе светих, О Господе, иду ка Теби… (Старац Силуан, Мудрост са Свете Горе, 5)
Он је Глава тела, Цркве
Господ Исус Христос који је изнад и изван свих, Себе везује са онима испод. За све људе Он је први: изнад првог; у Цркви је први, јер Он је глава; у Васкрсењу је први. И међу људима Он је први. То је оно на шта апостол Павле стално указује. Он је и испред свих анђела, јер је њима заповедио шта да раде.
Шта је у томе чудесно? То што је Христос први и у потоњим нараштајима. Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује (1. Кор. 15, 45). Он је у Истини, тако да Цркву узима као цео нараштај. Христос је први у Цркви; први од људи и по телу… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на Кол. 1)
Он је учинио да буде Глава над свим у Цркви, која је Тело Његово
Невероватно је како је Господ подигао Цркву, као да је подигао неком машином. Христос је Цркву подигао до невероватних висина и поставио на трон, а пошто је Он Глава, Она је Тело. Шта онда значи: над свим стварима? То нити су анђели, нити арханђели, нити било које друго биће… Само на тај начин нас је уздигао и почаствовао, показујући да смо Његови, јер нас је припремио да Га пратимо… Када чујеш од Главе да не видиш и не схваташ величину ти онда разуми да Он није неки врхунски Владика, већ Глава Тела… Он је тако устројио све да пази на сваког члана Цркве, јер ако је другачије онда Тело није комплетно…
Ако неко стави дијадему на главу, златну круну, онда је то она од беживотног драгог камења? То није круна која је постављена над нашим главама – што је и веће – Христос је начинио да нашу насушну Главу облећу анђели са арханђелима и свим силама… Ако си део Тела Христовог носићеш Крст, јер Тело – греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим (1. Петр. 2, 22).
Многи од нас учествују у Телу, али кушају Крв и ту нема одвојених… То није ни Богојављење, ни пост, ни чистоту душе… Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође (1. Кор. 11, 26)…
Краљевска гозба је постављена пред тебе, анђели ти служе, а сам Цар је ту, на гозби. Да ли је твоја одећа свадбена? Да ли си ти чист? Онда можеш да појеш химне са осталим… Ако останеш ти учествујеш у гозби, а ако не онда не учествујеш са Њим и ниси у заједници са Богом. У Цркви си позван, више од оглашених, јер они нису схватили и прихватили Тајну иако је полако спознају… Ми не можемо да се стидимо својих слабости… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на Еф. 1)
Слепог исцељује близу Јерихона
Какве људе Господ усмерава ка молитви Богу? Да ли је Он био обичан човек пред Јудејцима, који су Га каменовали камењем: Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог (Јн. 10, 33). Мислим да слепац не може да схвати вид, јер он не може да се обнови у људским мислима, већ то захтева божанске силе и власт какву само Бог поседује. За Бога ништа није немогуће. Он је свесилни Бог, али како Њега онда зову Син Давидов? Ово захтева тумачење… Он је упао у јудаизам, пошто је рођен у тој раси, што је пророковано Законом и Пророцима и није могуће да се побегне од тог сазнања (упореди са Пс. 131, 11; Иса. 9, 1; Мт. 1, 12, Иса. 7, 14)… Ако онај који верује да је Логос, који је био Бог и по Својој вољи Богочовек, рођен у телу од Свете Дјеве, онда је Он сам Бог, па му се каже Помилуј ме сине Давидов. Христос и у овом трену казује сведочанство људима, пошто и сам каже: Твоја вера спасла те је.
Када је слепац био исцељен, да ли је занемарио заповест да воли Христа? Вероватно не, нити Га је пратио, следио, али Га је славио као Бога. Слепац је био исцељен од две врсте слепила, јер је побегао не само од телесног, већ и од слепила ума и срца, јер ако Христа није славио као Бога, онда није имао духовног вида. Ипак, када он прославља Бога за све људе, то је уједно и узношење славе самом Богу. (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки Омилија 126)
