ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 5, 1–11)
У дане оне, неки човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, и сакри од новаца са знањем и жене своје, и доневши један део положи пред ноге апостолима. А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не беше ли твоја? И кад је продаде, не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу. А кад чу Ананија речи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише. А кад прође око три часа, уђе и жена његова не знајући шта се догодило. А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнети. И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина. И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 5, 30 – 6, 2)
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. Ако ја сведочим сам за себе, сведочанство моје није истинито. Други је који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене. Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину. А ја не примам сведочанство од човека, него ово говорим да се ви спасете. Он беше светиљка која гораше и светљаше; а ви хтедосте мало времена да се радујете светлости његовој. Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао. И Отац који ме посла он је и посведочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видели. И реч његову немате да обитава у вама; зато што ви не верујете Ономе кога Он посла. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а баш она сведоче о мени; и нећете да дођете к мени да имате живот. Славу од људи не примам, него вас познајем да љубави Божије немате у себи. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате. Јер да веровасте Мојсеју, веровали бисте и мени; јер он писа о мени. А кад његовим Писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима? После тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима. А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим. А беше близу Пасха, празник јудејски.
ТУМАЧЕЊЕ
Ананија и Сапфира искушавају Духа Господњег
Ананија, са женом својом Сапфиром, продао је имање, а један део новца положио је пред ноге апостолима. Петар му рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људе него Бога. Петар је питао и његову жену: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? Она је такође слагала:
Да, за толико. Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Ми те нисмо терали да продаш имање, нити те терамо да нам даш новац. И они умреше.
… Али, ако Сатана то учини, зашто човека да осудимо због тога? Јер човек прихвати утицаје демона и бива испуњен тиме. Рећи ћеш да треба да га исправиш, али он неће прихватити твоју реч и неће се исправити (покајати)… (Св. Јован Златоуст, Омилија 12 на Дела)
Сведочанство Христове смрти и васкрсења
Бићеш вођен у свети базен у Божанско Крштење, као што је и Христос однет са Крста до Гроба… И сви ће бити питани да ли верују у име Оца и Сина и Светога Духа. Ти си умро и беше рођен, а вода спасења у једном трену постаје и твој гроб и твоја мајка… О страшног ли чуда! Не умиремо заиста, нити нас сахрањују, јер нисмо заиста распети и васкрсли (устали) поново, већ је наша имитација само фигуративна, док је наше спасење стварност. Христос је био распет и сахрањен и заиста је васкрсао… Како би наше деловање било потпуно и стварно требало би да учествујемо у Телу и Крви Христовој: јер је у хлебу дато Његово Тело, а у вину Његова Крв. … (Јн 6, 53)… Схватај Хлеб и Вино, не само као пуке елементе, већ као Господњу објаву – то су Тело и Крв Христова… Нека те вера утврди. (Св. Кирило Јерусалимски, Друга мистагошка катихеза)
Ја дођох у име оца својега, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. (Јн. 5, 43) Ко је тај други, који ће доћи у име своје и кога ће грешни људи радије примити него Христа Господа? То је онај који не носи крста и не иде уским путем; који није човекољубац но човекомрзац; који не војује против греха него за грех; који воли нечистоту и шири нечистоту; који је војник вечне смрти а не вечног живота; који ласка безбожницима и милује сваку страст и порок, – то је антихрист. Он ће доћи у име своје а не у име Божје. И сви они, који не примише Христа, примиће њега. Биће им он мио, јер ће миловати све криве путеве грешничке. Биће им он милији од Христа, јер ће поред тешког пута Христовог направити глатку стазу као од леда, по којој ће се људи лако клизати не мислећи о понору, у који их он води. Господ Христос дошао је у име вечног спасења људи, вечног живота, вечне истине и правде, а он ће доћи у име своје, тј. у име вечне пропасти, смрти, лажи, и неправде. И кад антихрист дође међу своје, своји ће га радо примити; сви они којима је Христос тежак примиће радо антихриста, јер ће им се учинити лак, и јер ће им се његов пут учинити лак. Кад буде било доцкан, видеће безумници, да су се преварили, али спасења неће бити. Кад се буду склизали у вечну ноћ, у крило смрадне змије, тада ће бити доцкан – кајање се неће примати, и спасења више неће бити. Брзо ће се свршити безумни пир антихристов са грешницима на земљи, као један трен ока свршиће се; и дом нечистог весеља обратиће се у безизлазну тамницу гриже и чемера. Тада ће бити све доцкан. О Господе човекољубиви, једини пријатељу људи, Тебе јединога ми познајемо и признајемо. Тебе, само Тебе примамо као Спаситеља и спасење наше. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај, Охридски Пролог, 10. септембар)
У данашњем јеванђељском одељку наведени су докази тога да је сведочанство Христа о Самом Себи – истина. Ако би само сам Исус Христос сведочио о Своме достојанству, онда по људском расуђивању Његово сведочанство о Себи могло би се сматрати неистинитим. Међутим, постоји други Сведок Његове величине, и Његово сведочанство је несумњиво истинито.
Фарисеји и књижевници су слали из Јерусалима код Јована Претече да га упитају: није ли он Христос? Јован је посведочио истину; о себи је рекао да он није Христос, а о Исусу да је Он – Син Божији. Но, Исус Христос не подразумева овог сведока: Њему не требају људска сведочанства. Он напомиње о Јовану само зато што је његова реч морала имати велику убедљивост код Јудеја, а такође и његово сведочанство о Исус Христу.
Међутим, Христос има још другог Сведока, који је бесконачно већи од Јована. Овај други Сведок је Бог Отац, који сведочи о Сину Своме знамењима и чудесима која Син чини вољом Оца, јер она улазе у план спасења људи, и предани су Му од Оца ради испуњења. Под сведочанством Бога Оца могу се разумети, осим тога, сва старозаветна пророчанства и предзнаменовања о Христу, која чине суштину свег Старог Завета.
Нити сте глас Његов икада чули… – у овим речима се чује прекор за неспособност да се разуме и прихвати ово сведочанство Божије о Христу у старозаветним Писмима. Општа мисао речи Христових је следећа: ви сте били неспособни за разумевање сведочанстава Бога Оца о Христу у старозаветним Писмима, а потом реч Божију нисте примили у себе и она није остала у вама, није била делатна, није се одржала у души вашој, већ као да је излетела из ње, ишчезла. Да сте је ви слушали и да сте видели у њој Божанско самооткривење, онда би кроз духовни слух и вид ваш све речено од Бога у Старом Завету за сведочанство о Христу проникло у срце ваше и остало би у вама, постало постојаним и чврстим убеђењем вашег живота. Доказ тога да ње нема у вама јесте то што ви не верујете Ономе Кога је Он послао, јер да је Његова реч пребивала у вама, ви бисте веровали у Онога, о Коме реч ова сведочи, а ако не верујете, значи нема у вашем срцу силе и дејства ове речи, као сведока о Мени.
Истражујете Писма… – речи које показују сву изопаченост, сву неприродност овог неверја Јудејаца у Христа на основу старозаветне речи Божије, као сведочанству о Христу. Старозаветна Писма сведоче о Месији, вера у Кога приводи у живот вечни, али ви изучавате Писма, па опет не долазите Мени зато што не разумете сведочанства о Мени.
Тако је Христос изобличавао у Њега неверујуће савременике Јудејце. А колико је сада људи који не верују у Божанско посланство Исуса Христа! И ко их изобличава и ко може отворити њихове неверујуће очи душевне? Такође реч Божија, реч Самог Христа, Његово Свето јеванђеље: у њему су небројени докази Божанске силе и послаништва Христа – Спаситеља света.
