ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Титу светог апостола Павла (Зач. 301 – гл. 1, ст. 15-16; гл. 2, ст. 1-10)
Чедо Тите, чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест. Говоре да знају Бога, а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело. А ти говори што приличи здравом учењу. Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вери, у љубави, у трпљењу. Старице такође да се држе како доликује светима; да не клеветају, да много не робују вину, да уче добру, да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле децу, да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на реч Божију. Тако и младиће саветуј да буду честити. У свему покажи себе за углед у добрим делима: у учењу исправност, честитост, чистоту, реч здраву, беспрекорну, да се посрами противник немајући ништа лоше рећи за нас. Робови да буду послушни својим господарима, да им буду угодни у свему, да не противрече, да не краду, него да показују потпуну верност у свему, да би науку Спаситеља нашег Бога красили у свему.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 101 • Гл. 20, ст. 19-26)
У време оно тражаху првосвештеници и књижевници да дигну руке на Исуса, но побојаше се народа; јер разумеше да за њих ову причу каза. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у речи, те да би га предали начелству и власти намесниковој. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Бо‘ијем: Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не? А он, разумевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу. И не могоше га ухватити у речи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.
ТУМАЧЕЊЕ
Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест
Ствари које нису чисте или су нечисте по својој природи, или су такве због оних који у њима учествују. Ако тако гледамо па и свиње су онда чисте… Зашто су онда забрањене као нечисте? Па ништа није прљавије од рибе, која се понекад храни и људским месом, али је риба дозвољена као чиста. Ништа није нечистије од птица, јер једу црве и змије… Шта све не једу? Зашто су онда свиње забрањене, а и многе друге ствари? Не зато што су нечисте, већ због провере вредности тих животиња. Међутим, ако је тако речено, не би требало да се око тога убеђујемо … Ако смо учесници свих ових ствари, па шта је онда нечистије од вина и воде, што нас очишћује? Вино у себи носи и земљу и оно што се враћа у земљу. Вино и вода не додирују мртве, али их је Онај који је умро за нас очистио, јер се жртвовао.
Закључак је да ако желимо нешто лепо, онда би нам све било нечисто, зато су све ствари чисте.
Само грех је нечист
Бог ништа није створио нечисто, тако да ништа нема нечистога осим греха. Друге нечистоте су људске умотворине. Како ће бити нешто нечисто међу чистима? Онај који своју душу олако схвати чини све нечистим, а ако такав просуђује шта је чисто а шта нечисто, ништа неће дирати… Тако апостол Павле не говори, већ сву пажњу усмерава на оне којима пише. Он каже да ништа није нечисто, већ они сами могу да опогане и ум, и своју савест. Ништа није више нечисто већ је само зла воља нечиста… Урушеност њиховог стања није у складу са природним елементима, јер када је душа нечиста то значи да су нечисти и савест, и ум, и тело… Христос, који узима тело, јесте доказ чистоте…
Шта је онда нечисто? Грех, лаж, лудост, јер је писано: Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити (Иса. 1, 16). Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост (Пс. 16, 10). Човек који има две жене није нечист и Давид је имао много жена па није био нечист. Када је он постао безаконик онда је постао и нечист. Зашто? Зато што је повредио своје ближње. Развратник није нечист само због тога што чини разврат, већ зато што уништава друге, повређује жене и понижава законе природе. Зато жена треба да буде супруга једног мужа … Разврат је неправда, јер само дело је лоше. Даље, и када срџба обузме људе, она човека нечистим, не због њега самога већ због ексцеса који он твори…
Пад природе
Постоје мане и слабости у односу на године живота: тромост, заборавност, срџба,… Зато апостол каже старијима да буду трезвени. Њихова одећа показује њихову узвишеност, али када узму да пробају вина, могу да се суноврате и падну… Вино може да буде порок старијих жена, јер им природно постаје хладније у телу, па оне могу да посегну за вином да би се угрејале, зато апостол говори управо њима и на такав начин, да избегну неодговорне поступке… Дакле, вино је потребно за ту старосну доб, само због телесних слабости, али треба имати на уму меру и да се у вину не претерује…
Учитељи добрих ствари
Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна (1. Тим. 2, 12)… Имајте на уму ову заповест: да жена никако не треба да наметне власт и ауторитет над мужем; али може да учи у кући својим понашањем; нигде не пише да је главна у кући, нити да може дуго да говори…
Повезивање људи
Схватите како апостол повезује заједно све људе, како он млађе жене подреди старијим, али тако да он не мисли на ћерке, већ на млађе девојке. Дакле, жене разликује строго према старосној доби. Где има љубави, нема неспоразума, али ако дође до проблема друга искушења се појављују…
Ако се деси да верујућа жена узме за мужа неверујућега, могла би да згреши и да богохули, ипак треба да остане доброг карактера и јеванђељски живи и врлински дела. Нека пазе жене које се удају за неверујуће, нека слушају, нека воде своје мужеве у врлину и боголикост, тако што ће им својим примером показивати прави пут. Нека старице уче млађе, како апостол говори… (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 и 4 на Тит. 1 и 2)
Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божје Богу
Лукавима пророк Давид прети: Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви (Пс. 55, 21) и опет пророк Јеремија каже: Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу (Јер. 9, 8). Човек треба да Богу призна достојанство и првенство, али дешава се да се ћесару даје ћесарово… Међутим, знајте да то није ништа неприлично. Онога чија је власт исказана на новчићу треба признати, али се Богу указује власт над распадљивим и пролазним, па је битно и послушање, љубав и вера, добра дела… Те ствари Израиљци могу да принесу Богу, али за њих то није важно и спремни су да узму само оно основно за живот… Брзо су заборавили шта им је Христос порповедао, када су Га водили Пилату. Они су Га оптужили и осудили: И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар (Лк. 23, 2)…
Шта Спаситељ наглашава речима псалмопојца: Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их (Пс. 34, 7)? Без разлога су Јудејци сакрили своје мреже и чекали да ухвате Бога, јер ће страдање Његово доћи неочекивано, иако су мреже биле спремне… Они Месију нису препознали, зато су Исуса водили Пилату, да Га дају на пропаст, али коме? Римљанима, који су их мачем и ватром убијали, који су им спалили сву земљу, онима који су чак и њихов Храм спалили… То је била само последица непознавања Бога. (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија 135)
