ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Филипљанима светог апостола Павла (Зач. 245 – гл. 3, ст. 8-19)
Браћо, све сам оставио, и сматрам све за трице, да бих Христа добио и да се нађем у Њему не са својом праведношћу која је од закона, него оном која је по вери у Христа, праведношћу од Бога на основу вере; да познам Њега и силу васкрсења његова и удео у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој. Да бих како достигао у васкрсење мртвих. Не као да то већ постигох или се већ усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус. Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу. Ми, дакле, који смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачије мислите, и ово ће вам Бог открити. Уосталом, оно што смо достигли, тога правила да се држимо и исто да мислимо. Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за пример. Јер многи, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова; њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 32 • Гл. 7, ст. 31-35)
Рече Господ: С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични? Слични су деци што седе на тргу и довикују једни другима говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте. Јер је дошао Јован Крститељ који хлеба не једе нити вина пије, а ви говорите: Демон је у њему. Дошао је Син Човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И би оправдана премудрост од све деце њезине.
ТУМАЧЕЊЕ
Исус Христос је мој Господ за кога ја страдам…
Неки људи су говорили да је Закон лош, а апостол Павле каже да је то губитак, јер говоре да је немогуће прићи Христу ако нисмо страдали као и Он. Видите ли како свуда говоре о неком губитку, не у себи, већ у Христу? За апостола Павла је Христос сваки темељ у њему. Шта значи онда вером Га можеш спознати? Познање је кроз веру, јер без вере је немогуће да Га познаш… Само тако ћемо спознати и силу Његовог васкрсења. Зашто нам Павле казује о васкрсењу? Не само због вере, већ и кроз гоњења и због свега оно што узнемирава, говори о васкрсењу како би у свом животу задобили задовољење и потврду кроз Његову смрт. И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже (2. Кор. 4, 10)… И све то долази кроз велику веру у Њега.
Браћо, угледајте се на мене и пазите како ходите јер имате пример
Апостоли су били пример, нешто налик архетипу. Замислите какав је био њихов живот и зато су они архетип и пример за нас, нешто налик живом закону. Оно што је записано у апостолским списима, то су чинили и у свом животу. То је било најбоље поучавање, тако и учитељ брине о својим ученицима… У оба случаја учитељ припрема ученике да га слушају … Мада је живот нашег Учитеља био без брига, запамтимо речи пророка: Они говоре све што је учио Бог (Иса. 54, 13)… Небројени су модели врлинског живота пред тобом постављени, примере из Светог Писма слушајте… Много је показано: кроз сиромаштво (Илија), кроз богатство (Авраам), па кроз брак, и кроз девственост… Дакле, пратите све оно што је вама приљежно и одвешће вас до Небеског Царства. (Св. Јован Златоуст, Омилија 11 и 12 на Флп. 3)
Мудрост су потврдила сва њена деца
Онај који има ум све може да замисли, а може и да одбије да падне у грех, и самим тим може да прими славу и хвалу без срамоте… Ми морамо да rayumemo све што нам се даје, али и да истражимо каква је природа дела. Јер можемо да упаднемо у ризик да нас зло преко разних ствари ухвати у мрежу… А пророк је рекао: Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко (Иса. 5, 20). Такав је био карактер Израљиаца, књижевника и фарисеја, за које је Христос и рекао: Шта ћу рећи човеку овог рода… (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Св. Луки Омилија 39)
Мудрост потврђују њена деца
Он каже да нема ничега што смо урадили за наше спасење, од онога што нам је дато. Он говори тако, када прилазимо својим ближњима на други начин: ја и Марко или Јован и цело човечанство гледамо у чудо поста и у тежак и себеодбијајући живот. Зато је Јован изабран од најраније младости и његове речи имају тежину. Неко ипак може да пита, зашто он сам није изабрао пут, већ му га је Бог дао? На првом месту, постио је 40 дана и учио и није имао где главу да склони. Ипак, Он је радио и на други начин али са истим циљем и показао је своју врлину… али Јован није чинио чуда: И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше (Јн. 10, 41). Питајмо онда Јудеје да ли је пост чудо и да ли је то добра ствар која би требало да се велича и да се томе људи диве? Онда би требало да слушамо Јована; да га примамо и слушамо његове речи. Такве ствари треба да нас воде ка Христу. Са друге стране, да ли је пост нешто озбиљно? Онда би требало да слушамо Христа и да верујемо у Њега… На оба начина наћи ћеш место у Царству. Али као и о дивљим зверима, говориће и о злу, такође. Грешка није у онима који верују, већ у оним што се стиде јер не верују… (Св. Јован Златоуст, Омилија 37 на Мт. 11, 5)
