Петак дванаесте седмице по Педесетници

Фото: Портал "Ризница"

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 184 – гл. 7, ст. 10-16)

Браћо, жалост која је по Богу доноси покајање за спа­сење, за које се не каје; а жалост овога света доноси смрт. Јер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву бриж­љивост створи у вама, па правдање, па незадо­вољ­ство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање! У свему показасте себе чистим у овој ствари. Ако вам, дакле, и писах, то не због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се покаже старање ваше међу вама које имате за нас пред Богом. Зато се утешисмо. А уз нашу утеху још се више обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов. Јер ако сам му се нешто за вас похвалио, нисам се постидио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша пред Титом би истинита. И срце је његово још пуније љубави према вама кад се сети послушности свију вас како га са страхом и трепетом примисте. Радујем се, што се у свему смем ослонити на вас.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 9 • Гл. 2, ст. 18-22)

У време оно, ученици Јованови и фарисејски који пошћаху, дођоше Исусу и рекоше: Зашто ученици Јованови и фари­сејски посте, а твоји ученици не посте? И рече им Исус: Могу ли сватови постити док је Женик са њима? Докле год имају са собом женика не могу постити. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дане. И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће се ода­дрети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити. И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије и мехови пропадну; него ново вино треба сипати у мехове нове.

ТУМАЧЕЊЕ

Браћо, жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје

Велико је то када Господ покаже да се брине о свима нама. Никада није одрекао вољу да нас чува… и показује у исто време и љубав према нама. Ипак велики је страх за целу Цркву… Иако се Он боји да зло не изједе све и да на том путу зла буде цела Црква. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели (1. Кор. 5, 6)? Рођеног самог од себе не рађа тамо неки отац, већ се то рођење дешава љубављу … По природи потребна је љубав, чак и више од благодати… На тај начин, сви се разликују…

А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав (1. Сам. 12, 23). Тако је било са Давидом, Авраамом, Илијом… И Мојсије је био такав када су владари владали великим богатством и благом неизрецивим: И боље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха (Јевр. 11, 25). (Св. Јован Златоуст, Омилија 15 на 2. Кор. 7, 3, 4)

Могу ли пријатељи женика да посте, док је Женик с њима

Јованови ученици су били проказани да су љубоморни на Христа и размишљали су о Њему: тумарао је тамо-амо, док је Јован први утамничен… То је болест о којој је већ Господ говорио:  А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј (Мт. 6, 17)… знајући за зла која су из свега тога извирала… Али Господ њих није изобличио нити им је рекао да су горди, већ им је говорио са много поштовања. (Св. Јован Златоуст, Омилија 30 на Мт. 9, 4)

Ново и старо

Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења (2. Кор. 5, 17). Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу (Рим. 7, 4).

Подели ову објаву са другима:

Дозвољено је бесплатно преузимање садржаја са сајта уз обавезно навођење оригиналног линка ка објави.

Претрага