ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1Кор. 4, 5-8)
Браћо, не судите ништа прије времена, докле не дође Господ, који ће и освијетлити што је сакривено у тами и објавити намјере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога. А ово, браћо моја, примијених на себе и Апола ради вас, да се од нас научите не мудровати више од онога што је написано, да се не би ради некога надимали један на другога. Јер ко те истиче? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио? Већ сте се наситили; већ се обогатисте; без нас се зацаристе. О, да се заиста зацаристе, да се и ми с вама зацаримо!
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 13, 44-54)
Рече Господ причу ову: Царство је небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човјек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно. Још је Царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера. Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. Кад се напуни, извуку је на обалу и, посједавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље. Тако ће бити на свршетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних, и бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Рече им Исус: Разумијете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе! А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој.
ТУМАЧЕЊЕ
Не судите ништа пре времена: Господ ће објавити намере срца
Заједно са свим болестима, људска природа је подложна и другим повредама. Зато Христос и говори – не судите, да вам се не суди. Мада смо пуни зла и мана и носимо трун у оку своме, одмах када се укаже прилика постајемо судије својим ближњима… Не судите ипак пре времена…
Шта ћемо онда да радимо ако пресудимо о некоме? Није тачно да би то требало да раде наши учитељи. То је тачно само у случају исповедања грехова, јер и ако болови буду велики треба истрпети епитимију. Због ових ствари, Господ је увек знао како да суди, Он који зна све наше тајне у срцима нашим, које су велике и јаке, а које су за мање казне. Христос каже да пазимо јер ако немамо шта да кажемо о сопственим грешкама, како онда можемо да упућујем јаке речи (суда) ка другим људима, ка својим ближњима? Како могу да судим о другима, ако моје грехе не видим… (Св. Јован Златоусти, Омилија 11 на 1. Кор. 4, 1, 3)