ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 3, 1–8)
У дане оне, Петар и Јован иђаху заједно горе у храм у девети час молитве. И бијаше неки човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и полагаху сваки дан пред врата храма која се зову Красна да проси милостињу од оних који улазе у храм. Овај видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у храм, затражи милостињу. А Петар погледавши на њега с Јованом рече: Погледај на нас! А он их пажљиво гледаше очекујући да од њих нешто добије. А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти дајем: У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи; и скочивши стаде, и хођаше, и уђе с њима у храм ходећи и скачући и хвалећи Бога.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 2, 12–22)
У време оно, сиђе Исус у Капернаум, Он и мати његова и браћа његова и ученици његови, и ондје остадоше не много дана. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове. и мјењаче новца гдје сједе. И начинивши бич од узица. изагна све из храма, и овце и говеда: а мјењачима просу новац и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца мога, дом трговине. А ученици се његови сјетише да је написано: Ревност за дом твој изједа ме. Јудејци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показујеш да то чиниш? Исус одговори и рсче им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш? А он говораше о храму тијела својега. Када пак устаде из мртвих. сјетише се ученици његови да ово говораше, и вјероваше Писму и ријечи коју рече Исус.
ТУМАЧЕЊЕ
Петар је исцелио хромог од рођења
Болест је у суштини човековој и то што је медицина помагала само је Божја воља. Био је ов ај човек хром четрдесет година, тако да може да се закључи да болест напада оне који су рођени од човека. Христос је лечио речима, често и делатно, управо оне који су били слаби у вери. То дело се показује у трену Васкрсења, јер таква је и икона Васкрсења… (Св. Јован Златоуст, Омилија 8 на Дела. 3)
Неопходност молитве у девети час предали су нам сами апостоли: Дела апостолска приповедају да су Петар и Јован ишли горе у храм у девети час молитве (Дела. 3, 1). И по проласку дана треба како да благодаримо за оно што нам је даровано или за оно што смо ваљано учинили, тако и да исповедимо оно што смо пропустили, што смо хотимице или нехотице или чак притајено згрешили речима, делима или самим срцем: за све треба да молитвом умилостивимо Бога. Јер, разматрање прошлога је веома корисно како бисмо избегли да опет не паднемо у сличне грехе. Стога је речено: Због оног што говорите у срцима својим покажите умиљење на постељама својим (Пс. 4, 5). И опет, при наступању ноћи, ми треба да иштемо да нам одмор буде без саплитања и слободан од маштања, те да и у тај час читамо деведесети Псалам. О потреби и поноћне молитве саопштавају нам Павле и Сила, као што износи повест Дела апостолских, наводећи: А око поноћи Павле и Сила слављаху Бога (Дела.16, 25). И псалмопојац вели: У поноћ устајах да те исповедам због пресуда правде твоје (Пс. 118, 62). Најзад, на молитву треба да устајемо предухитрујући јутра, како нас дан не би затицао у сну и на постељи, по реченоме: Предухитрише очи моје јутро да бих се поучавао речима твојим (Пс. 118, 148). (Василије Велики, Опширна правила, 2, 37)
У трећи дан васкрснућу
Зашто није разрешио све разлике и рекао: Не говорим о том Храму, већ о Свом телу? Зашто је Евангелиста, пишући Еванђеље касније, тумачио речено, а Христос ћутао о томе у то доба? Зато што они не би примили Његову поуку (причу, реч) јер ни ученици нису били у стању да схвате речено, а камоли други. Овде се осврћемо на две ствари: једна је чињеница Васкрсења, а друга је велико питање: да ли Бог у њима борави? То Павле објашњава у Рим. 1, 4; 8, 28; а исто се налази и у Мт. 12, 39, и у речима За три дана Ја ћу подићи то (Храм)? Зато што Он није обичан човек и зато што је био у стању да понесе победу над смрћу… када после Васкрсења дарује цео свет Себи говорећи да сви чују да је то урадио као Бог, као Син Божји.. (Св. Јован Златоуст, Омилија 23 на 2. Јн. 3)
Блажени су они који чују реч Божју и држе је
На овом свету постоје још срећнији људи. Ко су они? То смо ми. Ово јесте запањујуће, али су то речи Сведржитеља Бога, речи Господа нашег Исуса Христа. Још су блаженији, каже Он они „који слушају реч Божију и држе је“ (Лк. 11, 28). Ево ко је заиста блажен – они који држе реч Божију у свом срцу и испуњавају је. На какве задатке који нам се постављају у овом животу подсећају икона Пресвете Богородице и Свето Писмо? Сви који приступају Светом Путиру причешћују се Светим Христовим Тајнама и учесници су исте оне Тајне вечере на којој су били апостоли. Исти Господ Исус Христос ће вам дати исто и истинско Своје Тело и истинску Своју Крв. Ово је главно у нашем животу, то нас сједињује с Богом, исто као и Његове речи које слушамо у Светом Еванђељу, њихово разумевање и размишљање о овим Божијим речима, молитва Богу и испуњење Његових заповести. (Св. Иринеј Лионски, О блаженствима)
Богородица
Од Апостолских времена па до наших дана, сви они који истински воле Христа, поштују ону која Га је родила, васпитавала и бринула се о Њему док је био дете. Ако је њу изабрао Бог Отац, сишао на њу Дух Свети, Бог Син се уселио у њу, био јој послушан у детињству и бринуо се о њој док је висио на Крсту, није ли онда Њу дужан да велича свако ко исповеда Свету Тројицу? Још у току Њеног живота на земљи апостоли су указивали велику пажњу и били веома привржени Мајци Господа, а нарочито еванђелист Јован Богослов који ју је, испуњавајући вољу њеног Божанског Сина, узео код себе и бринуо се о њој као о мајци, од оног времена када му је Господ рекао са крста: Ево ти мајке…
Еванђелист Лука је насликао неколико њених икона. Када их је он донео и показао Пресветој Дјеви, она их је одобрила и рекла: Благодат Сина мога нека буде са њима, и поновила песму коју је била изрекла у дому Јелисаветином: Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу моме.
Уосталом, Дјева Марија се за свог земаљског живота уклањала од славе која јој је, као Мајци Господа, припадала. Више је волела да проводи живот у тишини, припремајући се за одлазак у вечни живот. До последњег дана свог земаљског живота она се старала да се покаже достојном Царства свога Сина, и на самрти се молила да Он избави душу њену од злобних духова који пресрећу људске душе на путу ка небу, покушавајући да их шчепају и одвуку са собом у ад. Господ је услишио молитву Своје Мајке, и у часу њене кончине Сам Он је сишао са неба са мноштвом анђела да прими душу њену. (Св. Јован Шангајски, Како Света Православна Црква поштује Мајку Божију?)
Уочи празника Пасхе јудејске Исус је дошао у Јерусалим. Сва мушка половина јеврејског народа морала се сваке године три пута окупљати у Јерусалиму: на празнике Пасхе, Сјеница и Педесетнице. Изузимала су се у овом погледу само деца и болесници. Посебно строго се поштовало путовање на празник Пасхе: сваки Јеврејин је био обавезан да овај празник проводи у Јерусалиму.
По доласку у Јерусалим Исус Христос је пожурио у Храм. Ово је био већ други храм јерусалимски, саграђен за време Зоровавеља, а по повратку Јевреја из вавилонског ропства (први храм је саградио Соломон и он је био разрушен заједно са Јерусалимом 587. године до Р. Х. од стране вавилонског цара Навуходоносора. Зоровавељев храм обновио је Ирод Велики, те се по њему храм у том периоду и назива)
Ушавши у двориште храма, које се називало двориште незнабожачко, Исус Христос је видео да су се ту продавани волови, овце, голубови и седели мењачи новца. Пред храмом су биле постављене тезге на којима се продавало и куповало све што је потребно за жртвоприношење у храму, као на пример: жртвене животиње, тамјан, уље, брашно, вино… Могуће, да је при овоме била допуштена и трговина другим предметима, који нису имали никакве везе са жртвама приношеним у храму, тако да се пространо двориште за незнабошце претворило у пијачни трг са њему својственом галамом, вревом, гурњавом, препиркама, преварама, што је било потпуно неприлично за зидове црквених здања. Овде су поред трговаца, седели и мењачи новца. У Палестини, која је за време земаљског живота Исуса Христа била потчињења Римљанима, у оптицају је била римска монета, иако је важила и пређашња – грчка и народна – јеврејска. Јудејски закон је налагао да сваки Јудејац плаћа храмовни порез својом, јеврејском монетом. С циљем размене монета грчких и римских за јеврејске и уопште размене новца у дворишту су седели и незнабожачки мењачи. Могуће да су они користили и уцене, те и узимали велики проценат за размену и сл. Претварање црквеног дворишта у бучну пијацу наљутило је Исуса Христа – Узео је бич и истерао све трговце и мењаче: Не правите од дома Оца мога, дом трговине – рекао је Спаситељ, истерујући трговце из Храма.
У нашим православним храмовима, као што је познато, тргује се свећама, тамјаном, иконама и сл. Можда је и ово такође противно Богу, као и описано у Јеванђељу трговање пред храмом? Не, трговина код Јерусалимског храма не може се поредити са данашњом продајом свећа. Као прво, при трговини свећама не настаје никаква галама. Овде се не препиру, не тргује се, не грди се, него сваки по својој усрдности приноси лепту своју у храм Божији; као друго, ова трговина нема некаквих профитабилних видова, јер новац добијен од продаје свећа користи се за храм Божији, на његово одржавање у разним видовима. Прислуживање свећа и кандила упражњавало се како у Старом Завету, тако и за живота Исуса Христа и апостола, тако да се ово никако не може сматрати противним Богу. Но, свакако и све друго у храму Божијем потребно је савршавати правилно и пристојно, уз сећање да је то дом Божији. Прислужити свећу, приложити је за сећање на преминуле или здраве као просфору – то је добар доказ наше усрдности, наше духовне радости у торжеству црквеном и наше љубави према према нашим ближњима – живим и упокојеним. Но, ако смо ми свесни да су наши светилници символи, показатељи тога да су наша срца огрејана пламеном љубави и поштовања према Богу и светим Његовим, онда би с наше стране била неопростива грубост допуштати при куповини и прислуживању свећа црквених и других прилога галаму и неред. Дом Божији је дом молитве.
