ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Јованове (1 Јн. 2, 7-17)
Љубљени, не пишем вам заповијест нову, него заповијест стару коју имасте од почетка. Заповијест стара јесте ријеч коју чусте од почетка. 8. Опет вам пишем заповијест нову, оно што је истинито у њему и у вама: да тама пролази и свјетлост истинита већ сија. 9. Онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брата својега, у тами је све до сада. 10. Онај који љуби брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема; 11. А који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи. 12. Пишем вам, дјечице, да су вам опроштени гријеси ради Имена његова. 13. Пишем вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте побиједили нечастивога. Писах вам, дјецо, јер сте познали Оца. 14. Писах вам, оци, јер сте познали Онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и ријеч Божија у вама пребива и побиједили сте нечастивога. 15. Не љубите свијета ни што је у свијету. Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему; 16. Јер све што је у свијету: похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него је од свијета. 17. И свијет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавијек.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Мк. 14, 3-9)
У вријеме оно, кад Исус бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоцјеног нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу. 4. А бијаху неки који негодоваху међу собом говорећи: Зашто се тај мирис просипа тако? 5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима. И викаху на њу. 6. А Исус рече: Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дјело на мени. 7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 8. Она је учинила што је могла; помазала је унапријед тијело моје за погреб. 9. Заиста вам кажем: Гдје се год буде проповиједало јеванђеље ово по свему свијету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.
ТУМАЧЕЊЕ
Љубав: божанска и овосветска
Постоје две врсте љубави: од света и од Бога. Ако вас захвати овосветска љубав, ту нема места и за љубав Божју. Она је нашла боље место… Када испразните своје срце од земаљске љубави, попићете нектар Божје љубави, па у вас улази милост, а ни једно зло неће моћи да вас запоседне.
Бићете сасуд, и то пун сасуд… Испразните из себе све што имате и онда ће вас испунити оно што је главно. Добро је за нас да не волимо овосветско, па ћемо онда схватити и прихватити Тајне. Сила спасења је корен милосрђа, дакле трудимо се да задобијемо силу божанскости, а не само њен изглед… Зашто волим оно што је Бог створио? Шта желим? И када волим ствари у времену, шта ћу када прође то време, зато не волим овосветско, већ живим у љубави вечној са Богом. Река временских ствари тече брзо, а ти се задржи у Христу и прихвати трозрачни извор благодати. За тебе је и Он постао временски, да би ти постао вечан. Али и Он је остао вечан. Нешто је Он додао у времену, али није Му одузето то од вечности… Како је велика та разлика када су двојица у једној тамници, између разбојништва и Онога који их посећује? Тада неко долази пријатељу и посети га, иако су обојица у тамници, али се много разликују међусобно. Господ, као узрок свакога човека, притиска на доле, а други доноси човекову природу. (Бл. Августин, Омилија 2 на 1. Јн, 2, 8, 9)
Јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост жив ље ња, није од Оца
Прво, мој ум треба да буде одвојен од свега што може да буде променљиво у тихом статичном стању, па да се обнови и буде у Њему као савршено непроменљиво. Он тада може да каже све најлепшим речима и да Га назове најдражим именом: Оче… Ништа нечисто и несавршено не сме да се каже Оцу… Чак и да човек, чија савест њега самог оптужује за зла, зове Бога својим Оцем, он тачно тврди за Бога да је узрок и извор: Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати (Мт. 7, 18)….
Ако Господ тебе учи у Својим молитвама да Га зовеш Оцем, то мени значи да Он не чини ништа осим што уређује наш живот као наш закон… Истина нас не учи да обмањујемо, тако да може да се каже да смо оно што заиста нисмо и користимо име за које немамо права… Видите ли колико је неопходно припрема за свакога човека и која је врста живота коју ми треба да водимо? Видите ли колико треба да човек буде чист да се охрабри да Бога назове Оцем? Јер, како могу бити присни чист и нечист? (Св. Григорије Ниски, Молитва Господњем, 51)
Христово помазање подсећа…
Марија је помазала главу Господа Исуса Христа, само главу од целог тела, као символ бољег дела који је она изабрала: А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира (Јн. 12, 3); И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову (Лк. 10, 39). Христос је предсказао оно што је њена душа изабрала. Док је Марта била заокупљена припремом јела, Марија је била гладна духовних ствари које је Он казивао. Марија је освежила Њега вредним мирисима, као што је и Он њу обновио Својим духовним беседама. (Св. Јефрем Сирин, Три омилије о нашем Господу, 47)
