ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве саборне посланице светог апостола Петра (Зач. 58 – гл. 1, ст. 1-2, 10-12; гл. 2, ст. 6-10)
Петар, апостол Исуса Христа, изабранима који странствују у расејању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији; по предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: Благодат и мир да вам се умножи. О којем спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о вама подареној благодати; испитујући у које или какво време јављаше Дух Христов који беше у њима, унапред сведочећи за Христова страдања и за славе после тога. Њима се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад јави преко оних који вам проповедише јеванђеље Духом Светим посланим с неба, у што анђели желе завирити. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцени; и ко у њега верује неће се постидети. Вама је, дакле, који верујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стена саблазни; који се и спотичу о њега противећи се речи, на што су и опредељени. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју; који некад не бејасте народ, а сада сте народ Божији; који не бејасте помиловани, а сада сте помиловани.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 53 • Гл. 12, ст. 1-12)
Рече Господ причу ову: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. И када дође време, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидеће се сина мојега. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и наше ће бити наследство. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.
ТУМАЧЕЊЕ
И ви, као живо камење, узидајте се у кућу духовну и нека свето свештенство духовне приносе приноси, који су Богу угодни… (1. Петр. 2, 5)
Јер темеља другог нико не може поставити осим Оног који је постављен, који је Исус Христос (1. Кор. 3, 11)
Прво и основно одређење човека јесте да је он свештеник. Он стоји у средишту света и уједињује све благодаћу Божјом и прима и приноси свет Богу (Твоје од твојих из Свете Литургије)… Човечност је потпуна када се односи само на Бога и постаје двиг самодавања и послушања Богу.
(Александар Шмеман, За живот света,72)
Права жртва је свако дело које је учињено у заједници са Богом, у једној светој заједници, тако да се у том делу остварује нешто добро, што може да донесе срећу… Мада такву жртву приноси човек, она је још увек и божанска. Ова заједница са светима јесте принос баш као што је то и васцела жртва Богу Првосвештеника, који је сам себе принео у страдањима за нас, и то у обличју слуге (упореди са Фил. 2, 7: Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек) и тако нама помогао да постанемо Тело које има Главу. Овај облик слуге који приноси показује да је Он посредник и свештенослужитељ, али и жртва. Апостол нас учи да жртвујемо своја тела (Рим. 12, 1: Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство). Ми смо жртва, сви хришћани и многи који постају једно Тело у Христу (Рим. 12, 5: Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом). Ову жртву Црква приноси у олтарској светињи што верни добро знају, тамо где је показано оно што је принесено, у црквеној заједници која се и сама приноси. (Бл. Августин, Држава Божија, 10. 5, 6)
Прича о виноградару који захтева плод из свог винограда
Многе ствари запажамо у овој причи: Божију промисао која се јавља од самог почетка; смртност која се показује од почетка; чак и то да су пророци били убијани, али их Он није оставио, већ је послао Свог Сина, пошто је Богу и Стари и Нови Завет био једно и исто; тако да Христова смрт доноси велики благослов за све нас, па затим видимо и крајњу казну и зло дело људи, позив незнабошцима и изгон Јудејаца. (Св. Јован Златоуст, Омилија 68 на Мт. 21, 1)
