ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 11, 31 – 12, 6)
Браћо, да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога. Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем. А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате. Знате да кад бијасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса! И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Различни су дарови,али је Дух исти. И различне су службе, али је Господ исти. И различна су дјејства, али је исти Бог који дјејствује све у свима.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 18, 1-11)
У вријеме оно, приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству нсбеском. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени. Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.
ТУМАЧЕЊЕ
Да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени
Ако желимо само себе да одбранимо осуђујући све учињене ствари других људи у свету, требало би да знамо да казна долази и у овом свету, али и после. Онај који самог себе осуђује прилази Богу на два начина: познањем својих грехова и мислећи на своју одбрану у будућем Суду. Он није рекао да смо ми кажњени и није рекао да ће нас пратити освета. Оно што ми радимо више је упозорење него осуда, да би се излечио бес и да се ублажи казна. Видиш ли како се улази у пакао, па суђење и казна сваком човеку су неминовни? Чак и верне, за које се Бог посебно брине, неће мимоићи казна ма било како да се они бране; чак ће бити осуђени и више него они који су неверни.
Постоји много различитих дарова, али је Дух исти
Ко год да је крштен говори језиком пророка, а неки чине и много веће ствари. Превазилазе идоле без икаквог познања Светог Писма, јер у тренутку Крштења примају Духа Светога, а не виде Га јер је невидљив. Зато Божија милост нуди неки видљиви доказ те слие… Зато Он то показује када каже: Свакоме је дат Дух, због добробити свих нас… (Св. Јован Златоуст, Омилија 21, 7 и 23, 1, 2, 3 на 1. Кор. 9)
Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско
Зашто ученици постављају пред Господом Исусом Христом малу децу? Због достојанства. Зашто Он то чини? Учи тако о деци како би гордељивост и понос света унизио и бацио под ноге, зато Он грли децу и узима их у Своје руке и таквима обећава Царство Божије… То је граница праве и истините мудрости: да све буде једноставно за схватање. Деца анђеоски живе, јер је душа малог детета чиста од свих грехова. Мада се детету показује и краљица са дијадемом оно ће више волети своју мајку у ритама… јер дете разликује кога воли, а кога не, оно не жели моћ и силу, већ љубав и нежност. Ништа више од неопходних ствари дете и не тражи, већ само да буде задовољен од тренутка дојења наовамо… Јер Христос говори да фарисеји ово што чине, чине само због поноса и гордости и зато Он од ученика тражи да буду једнодушни. (Св. Јован Златоуст, Омилија 62 на Мт. 19, 4)