ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела. 3, 19–26)
У дане оне, рече Петар народу: покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од гријехова својих, да дођу од лица Господњега времена утјехе, и да пошље унапријед назначенога вам Христа Исуса, којега треба да прими небо до времена васпостављања свега о чему је Бог говорио устима свију светих пророка својих од вајкада. Јер Мојсеј оцима рече: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што год вам каже. И биће да ће се свака душа, која не послуша тога Пророка, истријебити из народа. А и сви пророци од Самуила и даље који год говорише, такође најавише ове дане. Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцима вашим говорећи Аврааму: У сјемену твојему благословиће се сва племена на земљи. Вама прво Бог подигавши Сина својега Исуса, посла га да вас благослови и одврати свакога од злих дјела ваших.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 2, 1–11)
У време оно, у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова. А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините. А ондје бјеше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по двије или по три мјере. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше. А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је, а слуге знадијаху које су захватиле воду, позва пехарник женика. И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино до сада. Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вјероваше у њега ученици његови.
ТУМАЧЕЊЕ
У данашњем Јеванђељу се приповеда о првом чуду које је учинио Исус Христос на самом почетку Своје проповеди. У градићу званом Кана Галилејска (сада село) одржавала се свадбена гозба, која је по јеврејском обичају трајала седам дана. Вероватно је била у неком дому познатом Светој породици, јер су и Мајка Божија и сам Исус са Својим ученицима позвани на породичну свечаност.
Мајка Исуса Христа је живо и делатно учествовала у припремама ове свадбене гозбе. При овоме Њена душа, пуна доброте, не једном се можда огорчивала тиме што је женик који је припремао свадбено весеље, доживљавао при том тешкоће због сиромаштва. Догодило се и да је на свадбеној вечери нестало вина. Немају вина –рекла је Пресвета Дјева обраћајући се Исусу. Она је знала ко је њен Син, вероватно ју је у животу много тога уверило да Он може помоћи потребитима на неки чудесан начин.
Још није дошао час Мој – тако је одговорио Исус Својој Мајци на саопштење о потреби сватова; до сада није наступао овај час и подразумева се, – наступа тек сада. Управо у овом смислу је Марија схватила речи Исусове, јер ослањајући се на њих, рекла је слугама да учине све што им Он наложи.
У дворишту куће где се одржавало свадбено весеље, а можда и у самој кући, стајало је шест камених крчага, из којих су, сходно јудејском обичају, гости и сви присутни омивали ноге и руке. Господ заповеда да се ови крчази напуне до врха и самим Својим свемогућим хтењем претвара сву ову воду у вино.
Захватите сад и носите пехарнику (архитриклину). Архитриклин (грчка реч), означава дословно старешину ложа (лежајева за обедовање). У древности за време весеља и вечера нису седели, већ обедовали у полулежећем положају, ради чега је била прављена нека врста ниских отомана, на којима се могло сместити највише троје људи (отуда и назив триклиниј). Редар свечаности или вечери, који је размештао госте по местима, називао се архитриклин. У овом случају архитриклин (пехарник) био је један од пријатеља женика. У свим речима пехарника се сада, примећивала веселост, која је сменила пређашњу потиштеност због вести о недостатку вина: ти си нас тако много угостио тако да ми нисмо могли разликовати горе вино од бољег, но ти нам сада износиш тако добро вино кога гости чак и нису вредни, јер многи већ не могу ни разликовати укус вина, а други можда и неће више да пију; ти си чувао добро вино, а сам си нас плашио да нема вина…
И вјероваше у Њега ученици Његови, то јест уверили су се да је Исус свемогућ, и зато је њихова вера у Њега узрасла, ојачала, учврстила се.
И у овом јеванђељском штиву налазимо разобличавање лажне мудрости следбеника разних секти, који се гнушају од посећивања свадбених свечаности, весеља и употребе вина, као нечег оскверњујућег. Посетивши свадбену гозбу и умноживши весеље вином добијеним претварањем из воде, Господ је освештао радост живота у Христу. Нису грешни вино и весеље, него претеривања, која воде у грех.
