ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Јеврејима светог апостола Павла (Зач. 308 – гл. 3, ст. 5-11, 17-19)
Браћо, Мојсеј беше веран у свему дому његову као слуга, за сведочанство онога што је имало да се каже, док је Христос као Син над домом његовим, а његов дом смо ми, ако смело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебљиво одржимо. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, где ме искушаваше очеви ваши, испитиваше ме а гледали су дела моја четрдесет година. Зато се разгневих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих; зато се заклех у гневу својему да неће ући у починак мој. А на које се Он гневио четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, чије кости остадоше у пустињи? Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бејаху непокорни? И видимо да не могоше ући због неверовања.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 102 • Гл. 20, ст. 27-44)
У време оно приступише Исусу неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему. Бејаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умре без деце; и узе други жену, и он умре без деце; и трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише деце и помреше. А после свију умре и жена. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену. И одговарајући рече им Исус: Синови овога века жене се и удају; а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао. И не смедоше више ништа да га питају. А он им рече: Како говоре да је Христос син Давидов? Када сâм Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: седи мени са десне стране, док положим непријатеље твоје за подно‘је ногама твојим. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?
ТУМАЧЕЊЕ
Мојсије је био веран у дому своме, као слуга… али Христос као син у својој кући чији дом смо ми
Како је написано у Јеванђељу по Јовану о Христу и Богу Оцу: Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше. Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе. Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао. Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји. И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима (Јн. 17, 6-10).
Они који се удостојише добити овај век и васкрсење из мртвих, нити се жене, нити удају
Чистотом ваших живота мећете на себе снежно беле одежде Господње које су нам се показале приликом Његовог Преображења на гори. Сви ви онда, преображени сте у нешто божанско и безгрешно, што је и објашњено у тајни Песме над песмама… Тако, човек који не пази више на тело и крв радије гледа на духовни живот, убијајући дела телесна духовним мислима, па такав није ни природни ни телесни, већ је потпуно духовни. То је разлог због кога Женик слави душу која је слободна од телесних страсти и зато каже да је лик голубице у њеним очима, што показује да утисак духовног живота сија у чистоти душе, што све покреће да сазерцавамо Женикову лепоту. Ни један човек не говори Господом, већ Духом Светим… Како бисмо схватили Његове најдубље догмате, Писма користимо као символ највеће љубави. То значи да ми схватамо да душа сазерцава лепоту божанске природе са којом је у љубави… Тада потпуно узнемирена душа треба да буде преображена у бестрасност, а да се све телесне страсти поделе у човеку, тако да ће душа бити спаљена љубављу, самим огњем Духа Светога. (Св. Григорије Ниски, Тумачење Песме над Песмама, PG 44. 833D-836A, PG 44. 773C-D)
Пророк Исаија нам говори: Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце (Иса. 26, 19)… Под росом подразумевамо животодавну силу Духа Светога, а та сила укида смрт, јер је живот од Бога. Блажени Давид каже: Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се, Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи (Пс. 104, 29-30). Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост (1. Кор. 15, 42). Пророк Исаија поново указује да смрт улази због греха у све на земљи, али се она укида васкрсењем из мртвих Христом, Који обнавља свет и поново га претвара у оно као што је било: Бог ствара све за непропадљивост, као што је писано (Премудр. 1, 14). Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече (Иса. 25, 8)… Они људи који часно живе, потпуно савршено и достојни су својих година, задобиће дивно и чудесно васкрсење; они ће бити нужно вазнети изнад живота који воде обични људи у овом свету; биће као светитељи који су већ близу Бога. Све телесно ће бити однето и неће бити места више за телесна уживања, па ће личити на анђеле испуњене духовним, а не материјалним службама и постаће као Свети Дух и у исти час ће бити достојни и уживаће у слави као анђели… (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 136)
