ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. 1 : 1-20)
Виђење Исаије сина Амосовог, које виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. 3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 4. Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. 5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 6. Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 8. И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. 9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 10. Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! 11. Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. 18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 19. Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
Читање из књиге Постања (Пост. 1 : 1-13)
У почетку створи Бог небо и земљу. 2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 3. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. 4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. 5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 6. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. 7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. 8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 9. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. 10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. 12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 13. И би вече и би јутро, дан трећи.
Читање из Прича Соломонових (Прич. 1 : 1-20)
Приче Соломона сина Давидовог, цара Израиљевог, 2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 11. Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; 12. Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 13. Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 14. Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; 15. Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 18. А они вребају своју крв и заседају својој души. 19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој.
ТУМАЧЕЊЕ
На почетку Бог створи небо и земљу
У почетку створи Бог небо и земљу. Ако неко хоће на прави начин да започне беседу о установљењу света, тај треба да приповеда о самом почетку уређења свега видљивог. Јер, треба говорити о стварању неба и земље које се није збило само од себе, како су то неки замишљали, већ је свој узрок имало у Богу. Које ли је ухо достојно овога величанства о коме се говори? Како ли треба да је припремљена душа да би приступила слушању тако великих ствари? Треба да буде чиста од страсти тела, да не буде помрачена животним бригама, да буде трудољубива, да испитује, да истражује у свим правцима, не би ли како пронашла пута да достојно схвати смисао Божији. Али пре но што тачност речи испитамо и пре но што истражимо какав је смисао ових кратких реченица, присетимо се ко је тај који нам се овим библијским речима обраћа. Јер, ако због слабости својега ума и; не досежемо до дубине пишчевих мисли, ипак ћемо, ослањајући се на веродостојност онога који нам се обраћа, самим тим доспети и до истине о свему што се овде говори. Јер, Мојсије је тај који је овај спис саставио. Онај Мојсије о коме је сведочено да још као одојче које је сисало беше мио Богу; онај кога је фараонова кћи усвојила и царски одгајила поверавајући његово образовање мудрим египатским учитељима. Онај Мојсије који је презрео величанство царскога достојанства и придружио се бедном животу својих саплеменика, више волећи да страда са народом Божијим него да има привремену насладу греха. Онај који је по самој својој природи имао љубави за правду, јер се, и пре но што му вођење народа беше поверено, догоди да, због урођене му мржње према злима, до смрти казни оне који беху зли. Онај који беше прогнан од људи којима је добро чинио, и који је радо напустио египатску вреву и дошао у Етиопију, а тамо, ослобођен бриге о свему, целих четрдесет година се посветио созерцању бића. Онај који је, кад већ беше имао осамдесет година, видео Бога, колико Га је човеку могуће видети, или, боље рећи, како Га нико други не могаше видети; а о томе Сам Бог сведочи: Пророк када је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у виђењу и говорићу с њим у сну. Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мојем. Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами. Онај Мојсије, дакле, који се удостојио да својим очима, исто као и анђели, Бога угледа, он нам беседи о ономе што је од Бога чуо. Послушајмо, дакле речи истине, које се не ослањају на доказе човечанске мудрости, већ на проповеди Духа. То су речи којима није циљ похвала слушалаца, већ спасење оних који овај наук примају.
У почетку створи Бог небо и земљу. Задивљеност мога ума не допушта ми да говорим. Шта прво да кажем? Одакле да започнем беседу? Да разобличим заблуде нехришћана? Или да нашу истину опевам? Грчки мудраци су о природи много расправљали, али ниједна њихова теорија не остаде чврста и непоколебива: увек је следећа оповргавала претходну. Није наше, дакле, да њихове теорије разобличавамо; довољни су, наиме, и они сами да оповргавају један другога. Јер, они који за Бога нису знали, нису прихватали то да је при постању свега био присутан разумни Узрок, већ су, у складу са својим првобитним незнањем, закључивали и о ономе што следи. Због тога су неки од њих прибегавали идеји да је основа света вештаствена, тврдећи да узрок свему чине вештаствени елементи света. Други су, опет, замишљали да природу свега видљивог чине атоми и недељива тела и тежине и празни простори. Пошто се недељива тела час узајамно сједињују, а час раздељују, од тога зависи постајање или пропадање; а најјачи сплет атома најтрајнијих тела постаје узрок одржања света. Заиста, паукову мрежу ткају они који тако пишу, односно они који постављају тако танана и неоснована
начела неба и земље и мора. Они нису умели да кажу: У почетку створи Бог небо и земљу. Зато их је безбожност, која беше у њима, навела на заблудну помисао да све што постоји јесте без поретка и без вођства и креће се по случајности. Но, да се и нама не би тако нешто десило, онај који је описао стварање света, већ од првих речи је наш ум обасјао именом Божијим, говорећи: У почетку створи Бог. Добар ли је поредак! Јер, он је најпре употребио реч почетак, да не би неки помислили како је свет беспочетан; затим је додао створи, да би се показало да стварање представља најмањи део силе Творца. Као што грнчар једном истом вештином начини безброј судова, не исцрпљујући тиме ни своје умеће ни своју силу, тако је и Творац овога што постоји, само наклоном Своје воље превео у постојање величанство свега видљивог, иако Његова стваралачка сила није по мери само једног света, већ га бесконачно много пута надилази. Па пошто свет има и свој почетак и пошто је створен, истражуј да сазнаш ко је тај који му је подари почетак и ко је његов Творац. Но, да се не би десило да ти, истражујући човечанским помислима, скренеш са пута истине, он те претиче Својим учењем, утискујући у душу нашу драгоцено име Божије као какав печат и амајлију, говорећи: У почетку створи Бог. Дакле, Онај Који је блажена природа, преизобилна доброта, Којега сва словесна бића љубе, Који је многожељена красота, начело бића, извор живота, умствена светлост, неприступна мудрост, Он почетку створио небо и земљу.
Према томе, човече, немој сматрати беспочетним све што је видљиво, и немој мислити да је беспочетна природа тела која се крећу кружној путањи, зато што се и небеска тела крећу кружно, а наша чувства не могу лако схватити почетак круга. Јер, ни тај круг, односно равну површину која је једном линијом обухваћена, зато што измиче нашим чувствима и што јој не можемо одредити ни одакле почиње ни где се окончава, не треба да сматрамо беспочетним. Но иако то измиче нашим чувствима, истина је да је неко, описујући тај круг, свакако започео од одређеног средишта и пречника. Тако и ти, иако видиш да се тела, која се крећу кружно, враћају где су и била, и да је њихово кретање правилно и никаква га препрека не прекида, не треба ипак да будеш прелашћен мишљу да је свет без почетка и без краја. Јер пролази обличје овога света; и Небо и земља ће проћи. Оно што се сада вама укратко предаје при постављању основа богонадахнутог учења, то је првенствено откривење догмата о стварању и устројавању света. У почетку створи Бог. Све што је у времену започето нужно је да се у времену и заврши. Ако нешто има свој временски почетак, немој сумњати да има и свој крај. А геометрије и аритметички методи и стереометрије и чувена астрономија – испразност којом се многи баве – на какав су крај усмерени? Јер, они који су њима занимају, верују да је овај видљиви свет вечан као и Бог, Творац свега, те у исту раван смештају оно што је ограничено и што има вештаствено тело, са неограниченом и невидљивом природом; и нису били у стању да схвате да оно чији су делови подложни пропадљивости и промени, да ће нужно и његова целина некада бити подложна истим страдањима којима су подложни и његови делови. Али толико залудеше у својим умовањима, и потамне неразумно срце њихово, говорећи да су мудри, па полудеше, да су Једни тврдили да свет од вечности постоји заједно са Богом, а други да тај исти свет јесте беспочетни и бесконачни Бог и Узрочник устројства његових појединих делова.
Заиста, превелика световна мудрост једном ће их до страшнога суда довести, јер посматрајући толико пажљиво све оно што је залудно, заслепљени су за поимање истине. Они који премеравају растојања између звезда, и пописују оне које су увек видљиве и које су на северу, као и оне које, зато што почивају на јужном полу, некима су видљиве, а нама су непознате, и који раздељују северно пространство и зодијачки круг на небројано много удаљености, они који одређују путање звезда и њихова упоришта и скретања, и који са великом тачношћу бележе кретање свих тела ка претходној тачки и мере за колико времена свако од небеских тела испуњава свој круг, они само један од свих метода нису изнашли: метод којим би схватили да је Бог Творац свега и праведни Судија, Који достојном платом награђује свакога за његова дела; нити су, опет, у стању да по стварности суда изведу доследан закључак о стварности саздавања света, односно о томе да је нужно преиначити свет – јер и стање душа треба да се преобрати у један други вид живота. Наиме, као што је овај живот сродан природи овога света, тако ће и будуће живљење наших душа примити удео сродан његовом стању. Они су толико далеко од тога да све ово сматрају истинитим, да нам се подругују кад проповедамо о окончању овога света и о препороду живота. (Св. Василије Велики, Шестоднев, Омилија 1, 1, 2, 3)
Страх Божији је почетак познања
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; у највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје бесједе (Приче Сол. 1, 20-21). Премудрост Божја је сам Господ Исус Христос, кроз кога је све створено. И све што је створено, јавља премудрог Творца свога, како оно што је у пољу, тако и оно што је у граду. У пољу је чиста и светла природа, а у граду човек са његовим занатима и вештинама.
Премудрост Божја виче, а не шапће, кроз сву природу и кроз све корисне занате и вештине човекове. Она је покрила све поље, она је испунила сав град, она је над земљом и под земљом, у висинама звезданим и у дубинама морским. Онај ко хоће да је чује, може је чути на сваком месту; онај ко хоће да се њом учи и наслађује, може се учити и наслађивати на сваком месту; онај ко хоће њоме да се поправља и саздава, може се поправљати и саздавати на сваком месту. Тако је Премудрост Божја јасна и очигледна у свету од почетка света у свима створеним стварима. Но Она је још јаснија и очигледнија у пророцима и другим Божјим људима, који се удостојише приступа к Њој мимо створену природу. Кроз уста њихова Премудрост Божја гласила се у пољима и градовима, на улицама града и на вратима човека. Али Премудрост Божја најгласнија је и најјаснија у лицу самога Господа Исуса Христа. У лицу Господа Исуса Христа Премудрост Божја се јавила у телу и показала људима у чудесној сили и красоти Својој. Ту премудрост Божја не говори кроз твари ни кроз људе, но говори сама собом и сама од Себе, лично и непосредно. Својом мудрошћу Господ је напунио цео свет кроз Цркву Своју Свету, тако да се може рећи, да као пре деветнаест столећа у Палестини, тако Он и данас кроз служитеље Речи виче на пољу, на улицама, у највећој вреви светској, по свима градовима и пред свима вратима. О браћо моја, отворимо врата душе наше за Премудрост Божју, ваплоћену у Господу Исусу Христу! О Господе Исусе, Премудрости Божја и Сило, отвори душе наше и усели се у њих. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 2. јун)
