ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XLVIII, 17 – XLIX, 4)
Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова. 21. Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима, вели Господ. 1. Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме. 3. И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити. 4. А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.
Читање из књиге Постања (Пост. XXVII, 1-41)
Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме. 2. Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов; 4. И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро. 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе. 6. А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече: 7. Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро. 8. Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро. 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова. 13. А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. 14. Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине? 19. И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја. 20. А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. 21. Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове. 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови; 24. И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам. 25. Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи. 26. Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме. 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ. 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља! 30.А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. 32. А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав. 33. Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен. 34. А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче. 35. А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов. 36. А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов? 37. А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? 38. И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог. 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XIX, 16-25)
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
ТУМАЧЕЊЕ
Господе, Искупитељу, Свети Израиљев
На дан Педесетнице Свети Дух силази на сабрање од сто двадесет људи, међу којима су били и сви апостоли. Сви су били испуњени Духом Светим, па су проговорили разним језицима. Велики број оних који су их мрзели су ипак били задивљени толиким чудом, а посебно када је Петар изговорио узвишено и богонадахнуто сведочанство о Христу и то управо онима који су Га убили и којима је показао да је васкрсао. Они су се скрушили у својим срцима и преумили су се. Постали су свесни да је Његова крв спаситељска и искупитељска, чак и за оне који су били безбожни и окрутни, зато што су они том проливеном Крвљу били искупљени од својих претходних грехова. Христова Крв је била проливена за опроштај грехова, јер само тако су они могли бити искупљени. У Његовим очима види се да су Га мрзели ни за што. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси… Мрзели су Ме, убили Ме и стајао сам пред њима, али такво је требало да буде сведочанство које Он лично даје о Себи, уз помоћ Духа Светога, Утешитеља. Он ће учинити да поверују у Христа, када Он буде невидљив за њих. (Бл. Августин, Омилија 92 на Јн. 15, 1)
Благослов Јакова…
Мир имајте и светињу са свима; без мира нико неће видети Господа. Гледајте да ко не остане без благодати Божје: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане. Да не буде ко блудник или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје. Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше (Јевр. 12, 14-17).
Ревека је, када је рађала двојицу синова која су била потпуно различита по природи (Исава и Јакова), добила једног лошег и једног доброг што је осећала док су још били у утроби (Исав је био зао тип људи, а Јаков добар) и чудесно је осетила ту несразмеру у себи. Она се обратила Богу и помолила се: два народа су у твојој утроби, два народа ће изаћи из твог тела. Духовно тумачећи ово, може се рећи да ће то бити исти нараштај – добар и лош, а оба су изашла из истог извора у души. Први (Исав) је изгледа био плод судњег гласа међу онима злима, који су на земљи били угледни, а други (Јаков) су били добро одгајани и временом ојачали највише. Пре рођења онога што је добар, сам Бог их је поштовао и разликовао, јер душа показује Његову твар… Тако Бог уз поучну причу о Авељу и души човека који је умирио безбожног Каина, у црквеном искуству вере Његове пастве, ублажава злоћу народа који је отпао од Њега. (Св. Амвросије Милански, Каин и Авељ, 1 и 2)
Искушење је сада нешто налик овоме: шта наша душа прима када избегне сва учења осим Божијег – чак и неко своје сопствено учење… Нека буде познато и нека се зна да је мир Еве у сопственом размишљању када је послушала змију и када се оглушила о Божију заповест, показао да је она постојала и пре него што је била кушана. Зато је змија њој и приступила, због њене слабости (1. Мој. 3, 1, 6). Тако да се зна да је, у Каиновом случају, безумност покренута када је убио брата (1. Мој. 4, 8). Пред Богом, који зна свачије срце (Дела. 15, 8; 1, 24), нема поштовања за Каина и његове жртве (1. Мој. 4, 5). Његово зло је било очигледно када је убио Авеља. Да се Ноје није напио вином, не би био наг и знао би шта да ради, нити би брзоплетост Хамова и његова неувиђавност према свом оцу, нити непоштовање према својој браћи, не би се видело (1. Мој. 9, 2023). И расправа Исава и Јакова довела је до одузимање благослова, али због Исава, који је имао предиспозицију да буде неморалан и безбожан (1. Мој. 27, 41, Јевр. 12, 15-16)… Ми не би требало да знамо величину Јосифовог уздржавања, који је био спреман да све избегне све док се није заљубио у своју наложницу (1. Мој. 39, 7).
У временима, када нас искушење обузме, треба да останемо снажни и постојани и да будемо спремни за све што може да нам се деси, јер може да се деси и да будемо искушани као неспремни, а тада ћемо бити са невероватном бригом. Јер знајте, да ако вама недостаје снага Бог ће све надоместити, ојачаће сваку људску слабост. У свим Његовим добрим делима међу онима који Га воле, неће бити пропуста… (Ориген, О молитви, 28,17-19)
Онај који помаже сиротињу иде Господу
И сиромах који проси и богаташ који даје – обојица задужују Господа, но само под условом да сиромах проси у име Господње и са смирењем, и да богаташ даје у име Господње и са милосрђем. Свако ко прима, треба да зна, да Божје прима; и свако ко даје, треба да зна, да Божје даје. Такво давање има цену, и такво примање има цену. Сви ми наги улазимо у овај свет, и наги излазимо из њега. Сви смо ми просјаци пред Господом, јер ничега немамо, што нисмо од Господа примили. Зато поклањај брату сиромаху, као што је и теби Бог поклонио. Туђе узимаш и своме дајеш, кад милостињу чиниш. Сиромах човек ближи ти је од свега твога имања, као што је и Богу, створитељу људи, сваки човек драгоценији несравњено од свега имања свога. Ако ти је дато богатство, дато ти је на кушање. Да се искуша срце твоје! Да види Бог и све војске небеске, да ли си ти разумео, од кога је твоје богатство и на што ти је оно дато. Благо теби, ако знаш, да је имање твоје од Бога и Божје! Благо теби, ако сиромахе рачунаш у задругаре своје, у чељад своју, и њима делиш од онога што је теби Бог поверио! О како је неизмерно човекољубље Божје! Гле, све што имаш, припада Богу, па ипак Бог сматра себе дужником твојим, ако ти од Његовог узимаш и сиромасима дајеш, и платиће ти за добро твоје. Каква милост с овом да се равња! О Господе човекољубиви, отвори ум наш да разумемо тајну Твоје милости, и омекшај срце наше као восак, да као восак гори и светли одблеском неисказиве милости Твоје! Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 18. јун)
