ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 6, 8 – 7, 5, 47–60)
У дане оне, Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, и не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и на Бога. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, па изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на Закон. Јер смо га чули где говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела. А првосвештеник рече: Је ли то тако? А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета. А Соломон му сазида дом. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје? Није ли рука моја створила све ово? Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. Којега од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте, ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу, и рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега где стоји с десне стране Богу. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, и каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавши, усну.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн 4, 46–54)
У време оно, Исус пак дође опет у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да поверујете. Рече му царев човек: Господе, дођи док није умрло дете моје. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И верова човек речи коју му рече Исус и пође. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дете је твоје живо. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница. Тада разуме отац да то беше у онај час у који му рече Исус: Син твој је жив. И верова он и сва кућа његова. Ово је опет друго знамење које учини Исус дошавши из Јудеје у Галилеју.
ТУМАЧЕЊЕ
Изведоше Стефана из града и каменоваше га…
Погледајте како он није чинио знаке и чуда пре испуњења времена, већ онда када је требало да све изађе у јавност. То показује да сама благодат није довољна, већ и да је потребна служба како би био остварен приступ Духу, тако да је могуће да чак и нижи просија. Зато ја питам да ли је овај мањи од апостола? Он није имао мања чуда од свих осталих… Да ли желиш да будеш у животу који долази?
То је човек који носи Крст Господњи. И то треба опонашати. И ако није време рата, увек је време правог говора (беседништва)… Ослободимо се од зла, јер оно може наше мисли да претвори у бес, а ако се то деси све ћеш упропастити, па зато погледај Стефана како је ослобођен од страсти које би га иначе разбеснеле! (Св. Јован Златоуст, Омилија 15 и 16 на Дела)
Исус му рече: Иди својим путем, син твој је жив
Људи у Кани су га примили зато што је чинио чуда у Јерусалиму. Самарјани су га прихватили због учења. Капетан му на то рече: „Господине, нисам достојан да уђеш под мој кров, него само реци реч и мој слуга ће оздравити. (Мт. 8, 8) Али онај други га је пожуривао да дође док његов син не умре. Све је то показатељ вере… Зато, Он лечи оца, болесног у уму, ништа мање од сина, не због чуда, већ због Христовог учења (како би потврдио Своје учење). (Св. Јован Златоуст, Омилија 35 на Јн 4, 2)
У данашњем Јеванђељу Јован Богослов приповеда о другом чуду које је учинио Исус у дане Свога служења на земљи. Ово чудо се догодило исто где и прво, у Кани Галилејској, где је Исус дошао поново после првог празника Пасхе. Првим његовим чудом овде и особеним расположењем неких према Њему, због чега је и био позван на свадбену гозбу, више је био припрема терена за Његову доброплодну делатност.
У Капернауму, градићу на северо–западној обали Генисаретског језера или Тиверијадског мора, био је један царски службеник, који је био на некој дужности при двору управитеља Галилеје. Капернаум се налазио недалеко од Кане, свега један дан пута, и, ево, царски службеник, чувши о доласку Христа у Кану, сам иде до Њега и моли Га да дође и исцели његовог сина који је био на самрти. Овај несрећни човек, како се види, веровао је у Господа као Чудотворца, и ова вера га је покренула да дође код Њега молбом, али он је мислио да је Господу потребно да буде поред болесника да би га исцелио. Он није ни претпостављао да је Његова чудотоврна сила могла деловати и на даљину, у одсутности.
Ако не видите знаке и чудеса, нећете да повјерујете. Господ прекорева Галилејце и Јудејце управо због жудње за чудима: тако мало су били кадри да учине за веру, да без чудеса и не верују, њиховој чулној настројености била су неопходна чулна (овде: видљива – прим. прев.) знамења за буђење вере – чудеса. Овај прекор се несумњиво односио и на царског службеника, у односу на кога је Господ видео да, иако ће поверовати и већ верује, али само под условом савршавања чуда, док без чуда његова вера слаби и може потпуно пресахнути. На прекор Господа, који је имао за циљ буђење вере, царев човек одговара упорном молбом, која показује јачање његове вере: Господе, дођи, док није умрло дијете моје. Ова упорност показује такође дубоку и нежну љубав оца према сину. Овакво усиљење вере царског службеника награђује се речима Господа: Иди, син твој је здрав, – при чему је заједно са речју уследило и чудотворно дело, јер одмах је грозница (врућица) оставила болесника и потпуно је оздравио.
Отац болесников вјерова ријечи коју му рече Исус и врати се кући, и још док силазаше, сретоше га слуге његове, и саопштише му о оздрављењу младог господина. Изненадно и потпуно исцељење болесног дечака тако је запањило слуге да су они сматрали за неопходно да одмах обрадују свог господара – оца болесниковог, те су се одмах упутили у Кану са пријатном вести, не чекајући његов повратак. Они нису знали од чега је дошло оздрављење, али је верујући отац знао и зато је одмах запитао о времену када је сину постало лакше. Јуче у седми час пусти га грозница, – по нашем рачунању у један сат поподне. Тада разумје отац да то бјеше у онај час у који му рече Исус: Син твој је здрав. И царев службеник је поверовао у Христа са читавим својим домом.