ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 13, 4 – 14, 5)
Браћо, љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; а када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав. Држите се љубави, и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. Јер који говори језик, не говори људима него Богу: јер нико не разумије, пошто он духом говори тајне. А који пророкује говори људима за назидање и бодрење и утјешење. Јер који говори језик себе изграђује, а који пророкује Цркву изграђује. А хтио бих да сви говорите језике, а особито да пророкујете; јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, сем ако и тумачи, да се Црква изграђује.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 20, 1-16)
Рече Господ причу ову: Царство је небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој. И изишавши око трећега часа, видје друге гдје стоје на тргу беспослени. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени? Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар. И примивши роптаху на домаћина. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар? Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.
ТУМАЧЕЊЕ
Љубав
Прихватите све што је речено о љубави са много промишљања, јер у овоме је благо и уметност једног сликара. Размислите, зашто писац креће баш од љубави и поставља је у први план у свој својој савршености. А шта је љубав? То је дуготрпљење и страдање. То је корен самоунижења, као неко невидљиво оружје, које може брзо да победи све. Ма шта да падне на душу која много пати, брзо ће се очистити, а душа неће бити узнемирена. Управо ово савршенство долази од љубави. Постоје и неки који страдају дуго уз помисао да себе нису унизили, већ да треба да казне оне који су их провоцирали… Зато кажемо да је то само врста… Могуће је да један буде и страдалник у љубави… јер љубав такође то допушта… (Св. Јован Златоуст, Омилија 33 на 1. Кор. 13, 1)
О љубави доброј
Шта је милост која се у Светом Писму толико слави и проповеда, осим ако то није љубав добра? Љубав осећа и љубавник, љубав је тема оних који воле. Овде се уочавају три ствари: онај који воли, онај који је вољен и љубав. Шта је онда љубав, већ начин живота који прави везу са, или трага за везом између двеју личности, онога који воли и онога који је вољен? Овде не говоримо о небеским стварима, Оцу, Сину и Светоме Духу, већ о човеку, као икони Божијој… Када ја волим нешто, постоје три ствари: ја, објект који волим и љубав. Али постоје и они који превише воле само себе, онда је веза поремећена и остаје само двоје: љубав и онај који је вољен. (Блажени Августин, О Светој Тројици, 8, 14, 9, 2)
Прича о радницима у винограду
А кад се безбожник одврати од безбожности своје тада себи чини суд и правду, јер такав ће сачувати душу своју у животу. Јер се врати од свих безакоња својих која је чинио; такав ће доиста живети и неће погинути. Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви криви? Зато, доме Израиљев, говори Господ, судићу вам свакоме по путевима његовим; обратите се и прођите се свих својих греха и неће вам безакоње бити на спотицање. Одбаците од себе сва безакоња која чинисте и начините себи ново срце и нов дух; јер зашто да мрете? Доме Израиљев! Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи (Језек. 18, 27-32).
Овде видимо како Језекиљ учи као у име Христово: Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути. Браћо, учите да није то онај који чини добро ономе који је савршен. То је онај који чини добро, које дозвољава сам Бог. (Св. Василије Велики, Писмо Хилију, ученику, 2)
Какво је значење ове приче? Под виноградом Он сматра однос Бога и Његових заповести: а под временом оно када се ради и сам садашњи живот: под радницима, оне који на различите начине испуњавају ту везу – они који су поранили ујутру, они око трећег, деветог и дванаестог часа и они који су различите животне доби и који су близу Бога… Али питање је у овоме, да ли су они први себе оправдали и показали и да ли су угодили Богу; и да ли су то они који су били под сунцем целог дана и у себи носили грех, љубомору и пакост. О њима треба размишљати, да не будете такви… (Св. Јован Златоуст, Омилија 64 на Мт. 19, 3)