ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из друге посланице Коринћанима Светог апостола Павла (2. Кор. 3, 4-11)
Браћо, такво поуздање имамо у Бога кроз Христа, не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога, који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица љегова која пролази, како ли неће служба Духа бити много више у слави? Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 23, 29-39)
Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника, и говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. Испуните и ви мјеру отаца ваших. Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао? Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града; да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника. Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста. Јер вам кажем: Нећете ме од сада видјети док не речете: Благословен који долази у име Господње.
ТУМАЧЕЊЕ
Нисмо способни сами од себе… него је наша способност од Бога
Овде се види још једна исправка… Господ у свом савршенству поседује ову врлину. Где год да говори Он никада не велича Себе… Он чини све да ублажи до краја и да сви разумеју шта Он хоће да каже… Шта онда значи – начини нас способнима? Начини нас кадрима или припремљенима… али Он и додаје – не речима, већ Духом… И шта онда? Није ли Закон онда недухован? Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех (Рим. 7, 14). Наравно да је духован, али није саздан на Духу. Мојсије није носио Духа већ речи, али ми морамо да будемо сигурни давањем Духа. Реч овде значи Закон, који кажњава оне који греше, али Духом долази благодат кроз Крштење и даје Живот онима који су умрли у греху. После крштења нама се даје живот који ће остати живот, тако да нећемо поново бити враћени у пређашње стање… Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме. Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи… (Рим. 6, 9-10). Он неће увек да нас спасе благодаћу како не бисмо били увек празни… Зато ће нам Он дати нешто што нама недостаје, и то за наше добро… Учествујмо у томе, чувајући живот за наше душе… (Св. Јован Златоусти, Омилија 6 на 2. Кор. 3, 2, 3)
Ви сте сведоци против вас самих
Господ говори о сврси изграђујући оне који Га слушају: није часно за оне који убијају, већ за оне који та убиства гледају и плачу… Они показују своју славу, као врсту награде, и поносно показују дела тих људи, тако да их сви виде… У чему је стид што си син убице, ако ниси учествовао у његовој злој замисли? Никаква… Јасно је да је то ствар коју Он износи против њих, а није добро да се каже: Не би требали да учествујемо у томе са вама… онима који врлине истичу само речима, а дела су им зла. (Св. Јован Златоуст, Омилија 74 на Мт. 23, 1)
Нећеш ме видети док не кажеш: Благословен који долази у име Господње
А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини! (Мт. 21, 9).