Нарочити вид подвига, живљења у затвору, пештери или усамљеној келији, где су, не излазећи напоље, неки богољубиви трудбеници у борби за душу проводили живот у аскези, молитви и посту. У новије време познат је руски Свети, Епископ Теофан Затворник. Године 1866. он се, са епископске катедре, повукао у Вишинску пустињу где је провео остатак живота у посту и молитви. Од 1874. године прекида контакте са људима и престаје да одлази у манастирски храм на богослужења, затворивши се у посебни кутак, због чега је и назван Затворник. Ту је свакодневно служио Свету Литургију, молио се и постио. Живећи затворнички, пише многа писма – одговоре онима који су му се обраћали, тражећи од њега духовну утеху, помоћ и поуку, што он схвата као служење Цркви Божјој и верном народу.