ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 7, 12-24)
Браћо, ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов. Купљени сте скупо; не будите робови људима. Сваки, браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 14, 35 – 15, 11)
У време оно, познавши Исуса људи из земље Генисаретске, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје? Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи; може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи: приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте. Не скрнави човјека што улази у уста: него што излази из уста оно скрнави човјека.
ТУМАЧЕЊЕ
Неверујући муж је освећен (обожен) од жене
Како да реагујемо када нас нечистота прекрије и када осетимо да нам је све дато а ништа не урадимо. Неће ли муж, који је отпустио жену која је онда постала блудница, бити осуђен? Зато овде постоји нада да ће изгубљени да се покаје и врати у породицу и да ће наћи свој спас у браку, међутим било је и других примера… када су сви остајали болесни… За такве, Господ наглашава да ће неверујући муж бити освећен од своје жене. Колико је велика њена чистота онда? Хоће ли онда и Јелин бити свет? Сигурно неће, јер није речено… да узводиш човека ка жељи за Истином… већ је речено да је Истина дата свима. Како може роб да буде слободан човек, када остаје роб? Када се човек ослободи од својих страсти и болесних мисли, онда гледа с презиром на богатство и на остале страсти… И како један може да буде роб и да у исти мах и не буде (роб)? Када све чини за Бога: када не греши, када не гледа на људе са презиром… или опет, како је онај који је слободан поново постао роб? Када он служи човеку за било које зло… Када твој Учитељ не заповеда ништа што би увредило Бога, онда Га пратите и слушајте. То је хришћанство… у робовању да постанемо слободни. (Св. Јован Златоуст, Омилија 19 на 1. Кор. 7, 4-6)
Ови људи… поштују ме устима својим, али им је срце далеко од мене
Обраћам се апостолу и јеванђелисти Марку, и питам уз молбу, како си их убедио питањем, зашто они крше Мојсијев закон, и зашто су предање старих оставили. Из овог питања се види да су тадашњи свештеници увели новине, мада Мојсије, после много напора и много више приче, није ништа нити додао, нити одузео од Закона који му је био дат… Оно што је он говорио је слично овоме што ја вама говорим. Они уче младе да није битна побожност, како би могли да понижавају своје очеве. Како и на који начин? Ако један од родитеља каже свом детету, дај ми овцу коју ти имаш, или говедо, или било шта, деца обично кажу – то је дар Божији, а онда понизе родитеље због овог тражења, жалећи се на њих као да говоре у име Божије, а Богу се у ставри само жале на своје родитеље. (Св. Јован Златоуст, Омилија 51 на Мт. 15, 1, 2)